Aronija iz Pocerine završava u soku

Poljoprivrednici iz Pocerine, koji su pre nekoliko godina podigli zasade aronije, sada muče muku sa plasmanom. Cena od 100 dinara pokriva ulaganje i berbu. Prethodni rod završavao je u soku, a sada, kada se biljke približavaju fazi punog roda, otkupljivači ovaj kraj zaobilaze. Berača nema, a iako država podstiče gajenje, za bankarske kredite aronija ne postoji.

00214.MTS.Still001

Jedna od voćnih biljnih vrsta u koju veruje sve veći broj proizvođača je aronija. Poslednjih nekoliko godina sve više zasada je i u Pocerini.

Naviknut na gajenje tradicionalnog voća, Stevan Živković iz sela Varna kod Šapca u početku je bio sumnjičav prema aroniji. Ipak, lako gajenje i održavanje, poput višnje i leske, i zarada od 12.000 evra po hektaru, kako su tada tvrdili stručnjaci, presudila je da podigne zasad. Četiri godine kasnije, nema berača, ali ni kupaca.

00214.MTS.Still007

„Sto dinara za aroniju je malo. Najveća stavka je berba. Na berače ode polovina prihoda. Prošle godine sam davao četrdeset dinara po kilogramu, ali niko nije hteo da bere. Svi traže 180 dinara po satu, ali malo može da se nabere za sat vremena“, kaže Stevan Živković.

Momčilo Šarčević iz susednog sela Matijevac, prošlogodišnji rod pretvorio je u sok. Šta će raditi ove godine, još nema plan.

„Ove godine imam veću količinu, nekih 5-6 tona, tako da je već problem za to. Ne mogu sve preraditi u sok“, kaže Momčilo Šarčević iz Matijevca.

A pre tri godine, sve je izgledalo drugačije. Kao i kod ostalih biljnih vrsta, tako je i kod aronije, proizvodnja u odnosu na plasman na tržište, lakši je deo posla. Nije je teško proizvesti, koliko je teško prodati jer organizovanog otkupa još uvek nema.  

„ Pitao sam u par hladnjača, pa i da skladištim, međutim, sve je zauzeto jer je sad sezona maline i kupine, tako da smo prepušteni sami sebi. Šta će biti, nemam pojma“, priča  Momčilo.

00214.MTS.Still004

Bobičasto voće, za koje stručnjaci tvrde da sprečava sakupljanje štetnih materija u bubrezima i jetri i usporava razvoj mnogih bolesti, ne zahteva đubrenje, niti herbicide. U Pocerini, tokom sušnih leta, traži vodu, pa su sistemi za navodnjavanje neophodni. Međutim, bankarski spisak za kreditiranje, aroniju ne prepoznaje.

„Nemaju aroniju u evidenciji, ne mogu da dobijem kredit za zalivni sistem“, žali se Stevan Živković.

Do berbe je ostalo još desetak dana. Rok kratak za optimizam. Računica Stavana opominje – uloženo je dosta sopstvenih sredstava i više od pola miliona državnih subvencija. Kako pustiti da parcela zakorovi?!

M.Č.Gubelić

 

Komentari su zatvoreni.