DA LI I U ŠAPCU SVAKA KUĆA IMA KESU U KOJOJ SE ČUVAJU SVE OSTALE KESE?!?

Plastične kese, veliki problem vremena u kojem živimo…

U Švedskoj učenje za održivi razvoj je veoma važan deo programa koji se kod njih primenjuje još u ranom detinjstvu a ima za cilj da se neguje ekološka svest dece i promoviše ekološki pristup u odnošenju prema svetu. Tako je u Švedskoj i to poodavno, a kako je kod nas?

Plastična kese
Ekipa “Hajke na smeće”

od 1. januara 2020. upotreba plastičnih kesa će biti zabranjene u Beogradu

Verovatno ste čuli da su odbornici Skupštine grada Beograda doneli odluku da će korišćenje plastičnih kesa od 1. januara 2020. biti zabranjeno u Beogradu. I ne bi trebalo to da bude nikakav istorijski trenutak, kako to specijalno ističe Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda jer to je moglo mnogo decenija ranije da se dogodi, ali na žalost sve to pokazuje koliko mi nemamo ekološku svest, koja će nam svima nama doći glave ukoliko ne počnemo da je upotrebljavamo.

Pod jedan, zašto samo Beograd, pa nije Beograd cela Srbija. Ako se donosi zakon, onda se donosi na nivou cele države, a ne svaki grad posebno za sebe a donose se “nazovi” tako krupne stavke.  Dakle, u celoj Srbiji bi trebalo ukinuti plastične kese, a ne samo u Beogradu.

Druga stvar, a vezana je opet za te plastične kese, ovoga puta u Šapcu. Po većim marketima plastične kese se od skoro naplaćuju. Cene variraju. U jednom marketu su šest dinara, u drugom dva. A mi se pitamo, šta se dešava sa tim novcem, gde on odlazi ?!

Čvrst stav dr Dejana Pavlovića predsednika Gradskog odbora Zelenih

Postavili smo ovo pitanje g-dinu dr Dejanu Pavloviću predsedniku Gradskog odbora Zelenih Srbije Šabac na koje je on odgovorio:

Plastična kese - naplata
Doktor Dejan Pavlović, predsednik Gradskog odbora Zelenih Srbije Šabac

Zalažem se za potpuno ukidanje upotrebe plastičnih kesa. Podržavam i njihovu naplatu jer je očigledno da se možemo dozvati pameti samo ukoliko to osetimo preko džepa. Rad na podizanju ekološke svesti nije pomogao da shvatimo da će svaka plastična kesa ostati na ovoj planeti duže od nas samih i nastaviće i posle naše smrti da otpušta teške metale i druge hemikalije koje remete hormonsku ravnotežu u našem organizmu i kancerogene polimerne molekule, kao i da bukvalno davi biljni i životinjski svet i veselo vijori sa grana stabala pored rečnih korita. Sa početkom naplate kesa, njihova upotreba je brzo smanjena za 50% što je sjajna vest. Međutim, ostaje gorak ukus činjenice da to nismo sami uradili nego je bilo potrebno da strani trgovinski lanac uradi ono što radi i u drugim zemljama Evrope u kojima su propisi strožiji i gde to jednostavno mora da radi u sklopu evropskih direktiva i nacionalne strategije zemalja u kojima posluje. Bio bih srećniji da su to morali da urade zbog striktnog sprovođenja propisa u našoj zemlji jer bi to pokazivalo da državna uprava preduzima nešto konkretno i prestaje da bude najveći ekološki faktor rizika u Srbiji. Još uvek ne vidim spremnost države da striktno poštuje ekološke evropske direktive koje ugrađuje u naše zakonodavstvo. Da je to tako imali bi smo jasno vidljive tokove takozvanog zelenog budžetskog novca koji se koristi isključivo u namene zaštite životne sredine.

I u skladu sa tim imam pitanje za trgovinske lance koji naplaćuju plastične kese: Šta radite sa tim novcem??? Smatram da bi taj novac trebao da se uplaćuje u ekološke fondove koje bi koristile organizacije i institucije koje se bave zaštitom životne sredine. Takođe bi te kese trebalo da budu deblje kako bi mogle da se koriste više puta i da na kraju ponovo uđu u reciklažni ciklus.

Dakle, dr Pavlović se i sam zapitao gde odlazi taj novac, da li će otići u ekološke fondove, što bi najrealnije trebalo da bude ili ne….zvanično čekamo odgovor od upitanih, da ne kažem, prozvanih.

Trgovinski lanci o naplati plastičnih kesa…

A na temu plastičnih kesa pričamo i sa g-dinom Dejanom Jerinićem poslovođom prodavnice “Gomex” iz Majura koji o naplati plastičnih kesa komentariše: Gomex je kao društveno odgovorna kompanija odmah shvatila značaj smanjenja upotrebe plastišnih kesa i počela je sa naplatom istih.  Osnovni cilj nam je vraćanje u upotrebu natron (papirne) kese u koju pakujemo robu, a samim tim smanjujemo upotrebu plastičnih što direktno utiče na očuvanje naše životne sredine. Poboljšanjem plasmana kesa koje su biorazgradive pomažemo podsticaju ekologije.

Vidi još: ŠABAC JE GRAD VELIKOG EKOLOŠKOG POTENCIJALA!

Potrošači su prvo bili skeptični, a kada smo im objasnili da će to poboljšati njihov život i život budućih generacija, počeli su sa prihvataju značaj brige o sredini u kojoj žive. Kada su kese bile besplatne, kupci su uzimali po pet, deset kesa, a kada su počele da se naplaćuju, svi su počeli da nose torbe od kuće kada idu u kupovinu. Svi mi možemo da utičemo na svest građana i da ih ubedimo da su te kese zaista štetne i nepodobne za nas. U krajnjem slučaju, mi smo pola veka prošli, treba gledati kako će nam živeti deca. Mi živimo u vremenu ekstremnog zagađenja naše planete, hajde da našoj deci bude čistije i zdravije.

Kako to rade u Bogatiću…

Sprovedena je i akcija promovisanja upotrebe biorazgradivih torbi i kesa. akcija Zelenih u Bogatiću, na čelu sa Aleksandrom Firaunovićem koji nam je objasnio šta je njihov zadatak: “Zeleni u Bogatiću prepoznali su značaj sprovovođenja te ideje u delo i na mikronivou, pa su tako građanima opštine Bogatić podelili 150 biorazgradivih torbi.

Slogan je glasio: “Bolje torba u ruci nego kesa na grani”.

Ideja je da podržimo Uredbu koju je pre nešto više od dva meseca donelo Ministarstvo o naplati plastičnih kesa u trgovinskim lancima, kako bi došlo do smanjenja njihove upotrebe. Ovaj metod se i u razvijenijim zemljama pokazao kao najbolji, čak 80 odsto efikasan. Mislim da u Srbiji društvo još nije spremno da plastične kese u potpunosti izbaci iz upotrebe, ali se nadam da smo ekološki na tom nivou svesni koliko su biorazgradive kese korisne. Plastične kese su najpokretniji oblik smeća i zato predstavljaju veliki ekološki problem. Uredba Ministrastva za zaštitu životne sredine za cilj je imala da destimuliše upotrebu plastičnih kesa i pokrene veću proizvodnje biorazgradivih. „Zeleni u Bogatiću jedan su od prvih odbora koji je na ovaj način podržao uredbu Miniastarstva.

Plastična kese - Bolje torba u ruci nego kesa na grani
Aleksandar Firaunović sa predsednikom Zelenih Srbije gospodinom Ivanom Karićem

Za razgradnju plastične kese potrebno je između 400 i 1000 godina. One se razlažu na sitnije, toksične delove i dovode do kontaminacije zemljišta, vodenih tokova i okeana i ulaze u lanac ishrane životinja. Većina plastičnih kesa završava kao otpad na ogradama, ulicama i po parkovima.

Neplansko odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda. Prema nezvaničnim procenama trgovinskog sektora, u Srbiji se godišnje potroši oko 20 miliona evra za nabavku plastičnih kesa, a građani u proseku troše sedam kesa dnevno , dolazi do zaključka g-din Firaunović.

Vreme je da zaista počnemo da mislimo na našu decu…

A mi kroz ovu priču možemo samo da zaključimo jedno….Moramo se ljudi opasuljiti, ne treba kesa da nam služi da u nju držimo još desetak plastičnih kesa, ili da u kese sakupljamo svo smeće , a potom “zafrljačimo” u kontejner ili ne daj Bože, kroz terasu, pa tako poneka ostane da se vijori kao zastava. Vreme je da zaista počnemo da mislimo na našu decu. Pa gde će oni živeti, kakvu im to planetu ostavljamo. Svakako ovo je samo jedno od million pitanja na koja nismo u stanju da pronađemo odgovore, ili se pravimo ludi, ali verujemo da će nam se svest ipak malo poboljšati i da ćemo početi da mislimo o svojoj budućnosti, kao i budućnosti naše dece….

 

Đorđe Damnjanović

2 Komentara

  1. Nažalost, prema novijem istraživanju biorazgradive pamučne torbe imaju daleko veći ekološki otisak od plastičnih kesa. U životnom ciklusu pamučne torbe, utroši se daleko više vode i zemljišta jer pamuk mora da se gaji, transportuje se nekoliko puta i teži je od plastike tako da uzrokuje i više emisija gasova staklene bašte, kao i sumpornih oksida. Štaviše procenjuje se da jedna pamučna torba mora biti upotrebljena oko 7000 puta da bi dostigla ekološku korisnost samo jedne upotrebe plastične HDPE kese.
    Preporučuje se upotreba HDPE plastičnih kesa pre svih ostalih, ali upotreba do raspada same kese, koju i na samom kraju treba iskoristiti kao džak za smeće. Stvaranje otpada nije jedini ekološki problem koji postoji.

  2. Pa, što ne delite i bio-razgradive kese, stručnjaci. Ne vi bi da isečete ovo malo šuma što je ostalo, lobirate danas za papirne kese, vetroparkove, a sve to zbog love i raznih lobija. gradite 63 mini centrale na Staroj planini, što ne koristite tu toplu termalnu vodu na kojoj leži Mačva, da grejete i Šabac i Mitrovicu i šta sve još, ne bolje je seći šume i praviti pelet, na jeftinoj kineskoj opremi. Nemate deponiju za komunalni otpad u Šapcu, nego vozate djubre kamionima iz kojih ispada to isto djubre po putu, što niste napravili fabriku za preradu komunalnog otpada, a dobijali ste je besplatno još davnih godina, al avaj niste se mogli ugraditi itd, itd.