DANAS JE LUKSUZ SEBI POKLONITI SEBE!

Život je brzi voz. Japanski brzi voz, tačnije. Jedan pogrešan korak, ne samo da ste pogrešili stanicu već možda i grad.

Tempo je postao neprijatan, čak i oni najfleksibilniji popuštaju. Hroničan premor, kućne obaveze, dodatni posao, borba za opstanak. Samo što ne snimaju dokumentarac po nama. Fali nam samo onaj duboki glas spikera koji čita tekst našeg života.

Kada ste se poslednji opustili kupanjem u kadi? Osećaj kada umesto što tonete u brige to činite u peni.

Sećate li se trenutka kada ste odvrnuli omiljenu pesmu “do daske” i skakali onako zdušno i od srca, onog trenutka kada ste zaboravili šta je primereno ili ne vašim godinama?

Ili možda neke duge šetnje u prirodi kada ste mogli da osluškujete vetar i ptice odmarajući oči na zelenim krošnjama drveća.

Kada ste odvojili trenutak za sebe, parče samoće gde se smestite udobno u fotelju za ljuljanje i posmatrate se, slušate se, razgovarate sa sobom ili jednostavno ćutite ogrnuti tišinom.

Kada ste odvojili trenutak za sebe?

Danas je luksuz sebi pokloniti sebe!

Neki kažu da je do organizacije i da smo sami krojači svoje sudbine ali retko vidimo ljude koji drže te makaze u rukama pa mogu da preseku vrpcu između onoga što moramo i onoga što bi trebalo da uradimo.

Bremenita je ova sadašnjost, nikako da se porodimo da bismo rodili sebe.

Onako sizifovski guramo naš kamen uzbrdo, a ne vidimo da je ispred nas staza do planine. Neke je kamenje odnelo. Sila je to velika. Neki se i dalje trude.

Pitate se kada je vreme da povučemo ručnu?

Onda kada smo izgubili sve one trenutke kada smo samo svoji, onda kada bližnji osećaju da ste odsutni a sedite pored njih, onda kada ne možemo da kanališemo stres pa su prve vreće upravo naši ukućani, onda kada prasnete bez razloga, kada nemate osećaj za sitnu pažnju. Onda kada je vreme neuhvatljivo, a vi gajite osećaj da su konci u tuđim rukama. Onda kada se osećate loše i kada se saplićete o imunitet.

Treba prepoznati vreme za STOP!

Tada je vreme za – STOP!

Morate da stanete dok se niste pogubili u lavirintima, dok niste izgubili svoju Arijadnu koja će vam dati klupko u ruke da se bezbedno spasete sve dubljeg zalaženja u NIGDE.

Kapitalistički momenat u kome živimo teško da može dati prilike da promenite posao ali vi možete da taj momenat promenite u “svoj momenat”!

Zakočite, dobro se sagledajte i vidite šta ste ispustili iz vida, prvo saslušajte sebe pa onda i druge. Pitajte druge kako vas vide i zaprepastićete se odgovorima. Ako vam kažu da ste se puno promenili spustite lagano ruku na kočnicu. Ako kažu da vas ne prepoznaju onda je krajnje vreme da i noga krene na papučicu za kočenje.

Otvorite prostor za kreativnost jer je ona ventil, oslobodite sate za gledanje omiljene serije dok ste sklupčani uz partnera, idite za prvi sledeći vikend u šumu da umijete pluća i ganglije, radite ono što volite i provodite vreme sa porodicom.

Budite kreativni

Neka trenutak kada ste zatvorili vrata od posla bude i onaj kada ste poslednji put razmišljali o obavezama. Ne opterećujte se budućnošću jer imamo samo sadašnjost. I nemojte tugovati za nepostignutim jer nismo svi za visoke domete. Napravite komfornu sredinu u kojoj ćete se osećati relaksirano.

Pružite zagrljaj. Poljubac. One famozne dve reči. Omiljeno jelo ili napitak uz osmeh najboljeg prijatelja. Činite da vaši trenuci budu od neprocenjive važnosti. Da ih pamtite.

Zakočite negativan tok, a otpustite sebe za pozitivno.

Svaki ovakav trenutak je lekovit. Zato ga cenite i volite kao da je poslednji.

 

Autor: Aleksandar Vujević

Komentari su zatvoreni.