DANAS JE OGNJENA MARIJA

Rođena je krajem 3. veka za vreme vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Pisidiji antiohijskoj kao jedinica neznanobožačkih roditelja. Sa pet godina je izgubila majku i ostala sa ocem Edesijem, neznabožačkim sveštenikom, koji ju je zbog obaveza dao na starateljstvo ženi koja tajno beše hrišćanka. Tako je Marina vaspitana u hrišćanskom duhu, sa kojim se toliki srodila da je dobrovoljno odabrala težak put mučeništva. Priznala je ocu da želi da se pokrsti i postane nevesta Hristova. Neznabožac Edesije to nije mogao da prihvati i odrekao se svoje kćeri.

Ognjena Marija

U Pisidiji je s novim carskim namesnikom Olimvrijem počeo ljuti progon hrišćana, ali i nevolje mlade Marine. Namesnik, jednom videvši 15-godišnju Marinu beše obuzet njenom lepotom i požele da je uzme sebi za ženu. Kada ju je pitao za ime i poreklo, odgovorila mu je: „Ime mi je Marina, rođena sam u Pisidiji i verujem u Gospoda Isusa Hrista.“ Saznavši da je hrišćanka, Olimvrije je pokušao da je pridobije laskanjem, zapretio joj je i mučenjem, ali Marininu veru nije mogao da poljulja: „Ne gajite uzaludne nade, namesniče, niti me plašite mukama, jer ja se muka ne bojim. Ništa me ne može odvojiti od Hrista! Ne bojim se nevolja, ni gladi, ni vatre niti mača. Ne mislite da ćete me pridobiti pohvalama, niti zlatom ili kakvim drugim bogatstvom. Sve su to stvari kvarljive i prolazne, za mene bezvredne .“

Posle surovih bičevanaj namesnik naredi da Marina bude bačena u duboku i mračnu tamnicu. I dok se u tamnici molila, javio joj se Arhangel Mihailo da je uteši i da izleči njeno telo puno rana. Posle niza najstrašnijih mučenja, namesnik odluči da je sledećeg dana muči u ognju i vodi. Živo telo su joj ognjem sagorevali, svezanih nogu i ruku u ključalu vodu je bacali. Marina se sve vreme molila Bogu za spasenje, kada je veliki zemljotres zatresao celu Pisidiju. Konopci kojima beše svezana popucaše i ona se tri puta pogruzi u vodi u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Izađe živa i zdrava iz vode, kada se začu glas Gospodnji: “Blagoslovena jesi, Marina. Ti se krsti i posta dostojna da nosiš krunu nevinisti.“

Mnogi tada ostaviše svoju veru neznanobožačku i postadoše hrišćani, a kad namesnik to vide, naredi da svi do jednog budu posečeni. Vence mučeništva tad je primilo na hiljade ljudi.

Ne mogavši da pobedi Marinu, namesnik naredi da joj se odrubi glava. Mošti svetiteljke čuvane su u Antiohiji sve do krstaškog preuzimanja Carigrada 1204. godine, a danas počivaju u Atini, u Crkvi Presvete Bogorodice. Njena časna Desna Ruka prebačena je na Svetu Goru, u manastir Vatoped. Na vrhu planine Langa u Albaniji, više samog Ohridskog jezera, nalazi se manastir posvećen Svetoj Marini, sa delovima njenih moštiju. Veliko poštovanje prema ovoj svetinji imali su i Turci, koji su se kao i hrišćani uverili u mnoga čuda svetiteljke. Nikada nisu dirnuli svetinju niti manastirsku imovinu.

Verovanja i običaji danas

Praznik ove svetiteljke proslavlja se 30. jula, nije crvenim slovom obeležen u crkvenom kalendaru, ali je izuzetno poštovan u srpskom narodu, naročito među ženama. U tradiciji Sveta Marina je predstavljena kao sestra Svetog Ilije, čiji se dan proslavlja 2. avgusta. Prema predanju, ona od brata krije kada je njegov praznik da se on ne bi od sreće i slavlja zaboravio i gromovima uništio ceo svet. Ali i Marija pali i kažnjava ognjem, po čemu je i dobila naziv Ognjena. Zato se danas ništa ne radi, ni u kući, ni u polju, u narodu je poznata zabrana “ni konac u iglu udenuti”. Ako se ovo ne ispoštuje, veruje se da će se tako svetiteljka uvrediti, pa će poslati vatru i gromove. Postoji poslovica koja kaže: “Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu!”

Prema hrišćanskom predanju, sveta veliko mučenica Marina posečena je mačem u 16. godini, u doba cara Dioklecijana.

Narodno predanje pamti mnoge nesrećne slučajeve koji su se dogodili na današnji dan, kada su se plivači udavili u rekama i jezerima. Zato se veruje da na Ognjenu Mariju treba izbegavati kupanje u “velikim vodama”. I pored letnje žege, osveženje u bazenima, rekama i drugim većim vodama treba ostaviti za sutrašnji dan.

A.Perić

 

Komentari su zatvoreni.