Danas je Preobraženje Gospodnje!

Praznik Preobraženja Gospoda našeg Isusa Hrista jedan je od dvanaest velikih Gospodnjih praznika iz domostroja našega spasenja. Ovaj praznik po svojoj tematici povezan je sa svim onim spasonosnim događajima iz Spasiteljevog života koji su se dogodili neposredno pred Njegovo stradanje i slavno Vaskrsenje.

Preobraženje Gospodnje

Kako bi pred svoje stradanje apostolima na vidljiv i opitan način otkrio svoju Božansku silu i slavu, Hristos je na visoku Tavorsku goru poveo Apostole Petra, Jakova i Jovana i pred njima se Preobrazio pokazavši im svoju Božansku slavu i silu. On nije poveo sve apostole, već samo trojicu najljubljenijih, zato što je znao da će Ga Juda izdati, te zato nije bio dostojan da vidi Božansku slavu Hristovu, a opet nije hteo da ga ostavi samog pod gorom da ne bi kasnije time pravdao svoje izdajstvo. Prema evanđelskim svedočanstvima u trenutku Preobraženja Spasiteljevo lice zasijalo je kao sunce, a haljine Njegove postadoše bele kao svetlost. Takođe evanđelsko kazivanje nam svedoči o javljanju Starozavetnih proroka Mojseja i Ilije prilikom Hristovog Preobraženja.

Preobraženje Gospodnje na gori Tavor

Verovanja i običaji

Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba.

Blagosilja se prvi rod grožđa u hramovima

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta, pa su zato posne i pravoslavne trpeze.

Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noć tri puta preobražava. Ko to vidi i drugom kaže, verovalo se da će izgubiti razum.

Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana da se spava, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv i krmeljiv.

Nije dobro da neko tog dana plače, niti valja da ljudi ceo dan provedu u kafani– da im ne pređe u naviku i ne postanu zgubidani i raspikuće.

Postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava pa se kaže – preobražava se i voda i gora.

Mnogo je preobraženjskih običaja i verovanja kod Srba. U nekim krajevima se na Preobraženje beru lešnici i preko cele godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo.

Verovalo se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.

U boljevačkim selima su glavu (cvet) suncokreta (sunčogleda), probušenog kuršumom, čuvali za lek od probadi i glavobolje.

U Gruži su na Preobraženje žene deci vezivale crvenim koncem paricu oko vrata ili na kapu kačile desnu šapu od krtice – da ih od uroka čuvaju.

Bio je običaj u homoljskim selima da na Preobraženje žene i devojke ustaju pre sunca i “pomalo porade od svakog ženskog rada”, jer se verovalo da će ih Bog preobrnuti (preobraziti) da budu vredne, a posle ne rade ništa ceo bogovetni dan.

Hram Preobraženja u Krivaji

U Srbiji je 30 hramova posvećeno Preobraženju, nama najbliži je Hram Preobraženja Gospodnjeg u Krivaji koji se pominje još 1500. godine, a sadašnji hram podignut je 1799. godine. Jedna od većih bogoslužbenih osobenosti praznika Preobraženja Gospodnjeg jeste blagosiljanje i osvećenje grožđa. U velikom broju pravoslavnih hramova u Srbiji, koji je posvećen ovom prazniku, iznosi se i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.

A.Perić

Komentari su zatvoreni.