DANAS JE SVETI SISOJE VELIKI

Misirac rodom i učenik svetog Antonija. Po smrti velikog učitelja svoga sveti Sisoje nastani se na pustinjskoj gori, zvanoj Antonijeva, na kojoj se i Antonije ranije podvizavao. Teškim trudovima nad samim sobom toliko ukroti sebe, da beše krotak i nezlobiv kao jagnje. Zato mu Bog dade veliku blagodat, da mogaše isceljivati bolesnike, izgoniti nečiste duhove, i mrtve vaskrsavati. Šezdeset godina podvizavaše se Sisoje u pustinji, i beše kao izvor žive mudrosti za sve monahe i mirjane koji dolažahu njemu za savet. Pred smrt zasija mu se lice kao sunce. Monasi stajahu oko njega i divljahu se toj pojavi. A kada svetitelj ispusti svoju dušu, sva odaja ispuni se divnim blagouhanjem. Upokojio se u dubokoj starosti, 492. godine. Sveti Sisoje učio je monahe: „Ma kakvo iskušenje da se dogodi čoveku, čovek treba da se preda volji Božjoj i da prizna, da se iskušenje dogodilo zbog greha njegovih. Ako li se što dobro dogodi, treba govoriti da se dogodilo po Promislu Božjem”. Monah pitao Sisoja: „Kako ću ugoditi Bogu i spasti se?” Svetitelj odgovori: „Ako želiš ugoditi Bogu, istupi iz sveta, odeli se od zemlje, ostavi tvar, pristupi ka Tvorcu, sjedini se s Bogom molitvom i plačem, i naći ćeš pokoj u ovom veku i u onom”. Monah pitao Sisoja: „Kako dostići smernost?” Svetitelj odgovori: „Kada se neko izvežba da priznaje svakoga čoveka boljim od sebe, time zadobija smernost”. Amon se žalio Sisoju, kako ne može da upamti pročitane mudre izreke, da bi ih mogao ponoviti u razgovoru s ljudima. Svetitelj mu odgovori: „To nije nužno. Nužno je zadobiti čistotu uma i govoriti iz te čistote položivši nadu na Boga”.

Tačan podatak kada je Sisoje došao u Srbiju ne postoji. Definitivno se zna da je Sisoje do 1391. godine bio iguman u Hilandaru, što se utvrđuje u dokumentima koja svedoče o pomirenju Srpske crkve i Carigradske patrijaršije.

Prilikom nadiranja Turaka, mnogi monasi su bežali iz južnih predela, a spas i zaštitu tražili kod kneza Lazara.

Sveti Sisoje

Tadašnji knez ih je primao i raspoređivao po već postojećim manastirima ili im podizao nove. Sisoje, koji je pripadao grupi isihista /Sinajiti/ odužio se knezu tako što je umnogome, zajedno sa ostalim monasima, uticao na srpsku pobožnost. Još za života se pročuo kao iscelitelj i čudotvorac, pa su mnogi dolazili kod njega po savet i lek. Šesdeset godina je Sisoje živeo u pustinji.

Umro je u dubokoj starosti, 429. godine.

Običaji i verovanja na ovaj dan

Mnoge majke praktikuju da poste 7 dana pred ovaj praznik da bi se pričestile, a ovaj “sedmodnevni post“ je nepisano pravilo kojeg se počinje pridržavati sve veći broj majki. Veruje se da će tako njihovi mališani biti zdravi i da će ih u životu pratiti sreća.

Ako na današnji dan pada kiša, obavezno treba pustiti decu da istrče napolje i dobro pokisnu! U nekim krajevima naše zemlje i do danas je sačuvano verovanje da je to voda koju Sveti Sisoje sa neba šalje na njih i da će tako najbolje i najzdravije porasti.

Stariji kažu da je Sveti Sisoje najveći progonitelj svih đavola koji napadaju decu. Zbog toga se veruje da danas deca mogu ostati napolju i noću, jer svi demoni beže i kriju se.

Narod kaže da će sve što rodi na ovaj dan biti srećno i dugovečno.

Sveti Sisoje nad grobom Aleksandra Makedonskog

Manastir Sveti Sisoje (Sisojevac)

U blizini izvorišta reke Crnice, okružen zelenilom okolnih brda, leži Manastir Preobraženja Hristovog, posvećen Svetom Sisoju, je manastir Eparhije Braničevske Srpske pravoslavne crkve. Podignut je najverovatnije u osmoj deceniji XIV veka, a u izvorima se prvi put pominje 1398.godine, u jednoj povelji kneginje Milice, izdatoj ktitoru manastira, monahu Sisoju Sinajitu. Manastirska crkva je podignuta u Moravskom stilu i posvećena je Preobraženju, a živopis u njenoj unutrašnjosti, sačuvan samo u fragmentima, potiče iz vremena posle 1402.godine. Krajem XVII veka je manastir napušten i vremenom je zarušen, kakvim ga opisuje i Feliks Kanić Moravska banovina je 1931.godine finansirala arheološko istraživanje kompleksa, a obnovu manastira je obavio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u periodu od 1972. do 1978.godine. Sisojevac je 1985.godine postao metoh obližnjeg manastira Ravanice,a narteks na manastirskoj crkvi je obnovljen 1993.godine. Danas se nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja. U manastiru se nalaze mošti Svetog Sisoja , a po rečima jeromanaha ovog manastira Angelarija, u manastir najčešće dolaze parovi koji žele da dobiju potomstvo, kao i roditelji da se mole za svoju decu. Deo moštiju Svetog Sisoja nalazi se i u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.

Manastir sveti Sisoje – Sisevac

MOLITVA SVETOM SISOJU

“Klanjamo ti se preblaženi veliki čudotvorče i ugodniče Božiji, Sveti Sisoje!

Slavim i hvalim veliku silu i moć koju si dobio od Gospoda da pomažeš nemoćnima, a naročito deci i onima koji žele, a nemaju dece. Molim ti se da me u životu sačuvaš od svakog zla i greha. Posebno se molim, veliki pravedniče i ugodniče, da sačuvaš moju decu, da budu izvedena na pravi put koji od nas Gospod Bog traži.

Pomozi jaki, meni nejakome, da odolim svim iskušenjima i životnim nevoljama i da celim životom budem istiniti sledbenik blagoga Hrista. Tebi Sveti Sisoje, neka je svaka čast, slava i hvala za svu milost koju pružaš meni i mojoj deci. Amin

A.Perić

Komentari su zatvoreni.