DANIJEL JOVANOVIĆ – ŠAMPION BALKANA I NOSILAC PREKO PEDESET ODLIČJA

Sa dvanaest je stidljivo stao prvi put na strunjaču, sa šesnaest je postao šampion Balkana u karateu. Danas, godinu dana kasnije, nosilac je crnog pojasa prvi dan. Dragi čitaoci “Zore”, upoznajte mladog majstora karatea, sugrađanina Danijela Jovanovića.

Danijel Jovanović

-Počeo sam da treniram pre četiri godine. Najveća motivacija mi je stric Ljubiša Jovanović koji je takođe trenirao, ali tu je i moja porodica. Posebno bih istakao mog trenera Sašu Kovačevića, koji ne samo da je sjajan trener, već ima i roditeljski pristup prema meni. Od njega sam mnogo naučio, najviše sam mu zahvalan, Saša me vodi i trenira, jednom rečju, stvara od mene čoveka i šampiona. On je ujedno i trener reprezentacije Srbije.

Prve poteze Danijel pravi u karate klubu “Kaišin”, gde je dotle stidljivo posmatrao sa strane starije dok vežbaju. Najviše ga oduševljavaju snažni i precizni udarci nogama, ali i stroga disciplina i poštovanje sensei-a (učitelja/trenera). To u mladom sportisti budi jaku želju da se što pre priključi i postane deo tima. Danas Danijel trenira tri puta nedeljno u Šapcu i dva puta u njegovom selu, Gornja Vranjska.   A evo kako izgleda jedan trening u “Kaišin”-u:

-Posle presvlačenja, stajemo po “starešinstvu”: trener, koji ima crni pojas četvrti dan je prvi, posle njega se dalje ređaju pojasevi: braon, plavi, zeleni, oranž, žuti, i početnici su beli. Trener objavljuje početak treninga, a zatim obično neko od nas boljih vodi zagrevanje grupe. Posle zagrevanja, kreće se u vežbanje konkretnih stvari: rade se kate (kombinacija više različitih elemenata), tehnike samoodbrane, udarci, hvatovi itd. Trening u gradu traje dva sata, a ako imamo neko takmičenje, onda naknadno ostaju nosioci crnog pojasa.

Danijelove osvojene medalje
Na 2. kolu Fudokan lige

Karate je odbrambeni sport (odbrana od noža, palice, “poluge”), ne koristi se za napad. Za razliku od tekvondoa (koji je pretežno nožna tehnika), ovde se koriste podjednako i ruke i noge. Do osamnaeste godine je poluslobodna borba (kogo-kumite), a od osamnaeste je slobodna. Postoje dva tipa karatea: šotokan (sportski) i fudokan (tradicionalni, koji trenira i Danijel). U sportskom karateu koriste se rukavice, suspenzor, dok u tradicionalnom karateu sem štitnika za zube ne postoji druga oprema. Prema klasama, postoje: pioniri, poletarci, stariji pioniri, kadeti, juniori, mlađi seniori i seniori. Mečevi traju 3 minuta, a produžeci 2. Postoje dve vrste poena koje se mogu dobiti na takmičenjima: udarac u glavu (ipon) – 10 poena i udarac u telo (vazari) – 4 poena, dok poene registruju (pomoću zastavica) i čitav meč prate 4 pomoćne i jedan glavni sudija. Po dobijanju crnog pojasa, za svaki “dan” (prvi, drugi, treći), postoji posebno polaganje.

Prvenstvo Srbije 2016. sa trenerom Sašom Kovacević 4. dan

Prva odlikovanja mladi Jovanović osvaja 2013. godine na Kupu Šapca, u “Zorkinoj” hali: drugo mesto u katama i prvo u kata-timu (troje učesnika istog tima izvode kate). Kao početnik, tada nema borbe, ali postepeno ulazi u sve jača i jača takmičenja i uskoro ga očekuje veći izazov i prvo veće takmičenje: prvenstvo Srbije 2017. u Beogradu. Kako ovde postoji više disciplina tradicionalnog karatea, Danijel osvaja tri zlata i bronzu i postaje prvak Srbije sa 15 godina, u kategoriji kadeta.

Pa ipak, najveće odlikovanje Šapčanin stiče na prvenstvu Balkana 2017. godine u Beogradu, kada zauzima prvo mesto u slobodnom stilu.

-Sećam se te borbe jako dobro. Čitav meč bilo je nula-nula, išlo se na produžetke. Preko puta mene rumunski karatista, izuzetno dobar i brz. Trener me sve vreme bodri, govori da idem više na udarce nogama, jer protivnik pretežno drži gard dole. Pred kraj produžetka, uspevam da ga udarim nogom u glavu i osvajam ipon (deset poena). To je moja pobeda!

Interesantno je, međutim, da Danijelu ovo nije najdraža (iako je svakako najveća) nagrada.

-Najdraže mi je takmičenje u Kupu Srbije, gde, iako osvajam prvo mesto, za protivnika u finalu imam svog klupskog drugara sa kojim godinama treniram. Nije mi bilo važno hoću li pobediti, već samo da ga ne povredim. U jednom trenutku je spustio gard i ja sam to iskoristio. Nije mi bilo nimalo svejedno.

Finale Fudokan lige 2017.

Za karate početnike, presudni su dobri, ispravni stavovi u kati i tehnika, a za starije brzina kretanja i brzina predviđanja poteza protivnika.

Danijel Jovanović sa stricem Ljubišom

Kod kuće Danijel ima preko 50 odlikovanja, pehara, zahvalnica… Porodica je izuzetno ponosna na svog šampiona, bordi ga i hvali da učestvuje na što više turnira. Cilj mu je da jednog dana postane sudija i trener, da osnuje vlastiti karate klub, a u bližoj budućnosti sebe vidi kao karate majstora sedmi dan i pomoćnog trenera kluba gde sada trenira. Njegov trener Saša Kovačević licencirani je trener i kod njega planira da se usavrši do kraja.

-Karateom treba da se bave svi mladi, dobar je po zdravlje, fizički, ali i mentalni razvoj. Disciplina je ključna, mora se raditi na sebi, dugo i istrajno. Ja sam krenuo i nisam se pokajao – poručuje prvak Balakana Danijel Jovanović.

Put od početnika do šampiona nikad nije lak, posut je i trnjem i zvezdama, ali na kraju se pamti samo ovo drugo.

 

Autor: Boško Živanović

(u sklopu projekta “Šabac – grad sportskih šampiona”, podržanog od strane Grada Šapca)

Komentari su zatvoreni.