Impulsivna kupovina – da li ste kupoholičar?

Potreba za kupovinom je stara koliko i sam čovek,  a nastala je kao produkt ljudske potrebe za komunikacijom. Počev od jednostavne trampe i razmene dobara, zatim trgovine opsidijanom u kamenom dobu, materijalima za izradu nakita u Egiptu u trećem milenijumu p.n.e., prvih robnih marki u drevnoj Kini 2700. godine p.n.e, „puta svile“ od 4. Do 8.veka n.e., pa preko Rta dobre nade, Indije, a zatim i industrijske revolucije, naglog razvoja proizvodnje, kada je trgovina povezivala kontinente i rase, pa do današnje „kupovine iz fotelje“, ne prestaje da prati čoveka kroz istoriju.

Sama kupovina može delovati relaksirajuće, rasterećujuće i nagrađujuće, naročito nakon iscrpljujućeg radnog dana , poslovnog uspeha ili nekog razočaranja. Prilikom razgledanja i biranja robe dolazi do fokusiranja pažnje na istu,  a samim tim i “isključivanja” opterećujućih misli.

O ljudskoj potrebi za kupovinom…

Možda je najbolje objašnjenje dao grčki filozof Aristotel, koji je opisao sedam uzroka ljudske akcije: slučaj, ljudska priroda, prinuda, navika, razlog, strast i želja.

Prinuda je posebno afektivno stanje u vidu snažnog osećanja da neki proizvod mora biti kupljen. To stanje vodi direktno do ponašanja, bez toga da osoba prethodno formira stav ili racionalno razmišlja o kupovini i njenim posledicama. U tom slučaju, radi se o impulsivnoj kupovini. Prinuda za kupovinom je hedonistički kompleksna, veoma snažna i može pokrenuti konflikt između osećanja zadovoljstva i krivice.

Veoma često postoji povezanost ovakve kupovine sa trenutnim raspoloženjem i emocionalnim stanjem, a tehnološke inovacije poput kreditnih kartica, bankomata , super brzih keš kredita, internet i TV prodaje je samo olakšavaju.

Crta impulsivnosti, kao nepromišljeno delovanje, značajno korelira sa dimenzijom ličnosti “potraga za novim” odnosno potrebom da se održi visok nivo stimulacije, tako da će se pojedinci koji ih nose u sebi  pre upustiti u impulsivnu kupovinu. Naravno, postoji i pozitivna korelacija sa aktuelnim ekonomskim statusom. Ukoliko ima više novca, ima više i ovakve  kupovine.

Poremećaj…

Problem se javlja kada takva kupovina izmakne kontroli, kada se javlja kao prisila, neodloživa potreba i jedino sredstvo za postizanje dobrog raspoloženja.Tada  govorimo o oniomaniji (grč.onios-rasprodaja i mania- sumanuto). Ovu pojavu je još krajem 19.veka opisao nemački psihijatar Emil Krepelin. On je  izmerio električne aktivnosti u delu mozga odgovornom za razumno razmišljanje i postupke i otkrio da je deo koji upravlja lepim osećanjima tokom kupovine preaktivan.

Kupoholičari često osećaju stid i kajanje nakon svoje nepromišljene kupovine, a prava zavisnost nastaje kada svojim postupcima i nekontrolisanom i neracionalnom kupovinom počnu da ugrožavaju svoj način života i porodične odnose. Relativno blagonaklon i povlađujući stav društva prema ovoj pojavi rezultira da se oni koji imaju ozbiljan problem ove vrste i retko obraćaju za stručnu pomoć.

Šapčani vole da kupuju, ponekad možda i malo preteraju, ali to su retke sitacije, na primer kada se otvara novi tržni centar…Ili recimo vašar…ako nisu pune kese, onda je makar varjača ili licidersko srce..

Autor: dr Biljana Pavlović, psihijatar

 

Komentari su zatvoreni.