JOVAN JOCA MIHAILOVIĆ – RVAČKI KLUB “VITEZ”

Putujući sportskim stazama našeg Malog Pariza, “Zora” se druži sa još jednim zanimljivim, u gradu jedinstvenim i mnogoljudnim klubom koji ove godine navršava deceniju svog postojanja. U pitanju je rvački klub “Vitez”, a naš današnji sagovornik je Jovica Joca Mihailović (63), trener i aktuelni predsednik.

Jovica Joca Mihailović

“Klub je osnovala nekolicina entuzijasta, među kojima smo Marko Panović (direktor, bivši trener prve ekipe) i ja. Suštinski je “Vitez” produžetak rada jednog drugog rvačkog kluba po imenu “Šabac” koji je osnovan 1972. godine, a čiji sam takođe član od osnivanja. Inače, čika Jovan Mihailović, rodom sa Vlasine, doneo je ovaj sport u Šabac.

“Šabac” je prestao sa radom 2008. godine, kada se osniva “Vitez” i velika većina njegovih članova nastavila je sa radom u novom klubu. Tada se javljaju novi problemi: kako preregistrovati takmičare, pitanje obeštećenja, prostorije i sl. Probleme uspešno rešavaju Rvački savez Srbije u administrativnom smislu, kao i grad Šabac koji pruža podršku novonastalom klubu. Pitanje prostorija neko vreme ostaje da visi u vazduhu, pa se rešavalo u dve etape: “Vitez” je neko vreme “podstanar” u OŠ “Stojan Novaković”, ali uskoro sledi poznanstvo i izuzetna saradnja sa velikim poštovaocem sporta, a to je Dragan Nikolić. U saradnji sa njim, bivša bioskopska sala MZ “Žika Popović” (zatečena u katastrofalnom stanju), preuređuje se i adaptira za potrebe kluba. To je i danas prostor za treniranje i aktuelna je njegova adresa.

Ulazak u novi prostor

-Na novim i preuređenim prostorijama mogli bi da nam pozavide i mnogi veći klubovi. Brojimo oko stotinak ljudi, od kojih je bar 70-ak aktivno. Želim da istaknem da smo jedan od retkih klubova koji ne naplaćuju članarinu, vrata su otvorena svima, a sav novac dobijen od budžeta troši se na decu, odnosno na takmičare svih uzrasta, u zavisnosti od njihovih postignuća.

U polušali Joca Kaže da je najstariji član, iako njegova generacija i te kako može i ima šta da ponudi. Neki od njih su i braća Ličani, odani i posvećeni borci još u velikoj Jugoslaviji (čak su “tukli” “Partizan” rezultatom 7:3).

-Negujemo tri stila: rvanje u pesku, grčko-rimski stil i slobodan stil. Prioritet nam je grčko-rimski jer je kod nas prilično utemeljen. Imamo državne prvake u slobodnom stilu (dvojicu, u seniorima), jedan od naših članova je Aleksandros Gosta, Grk, ali Srbin po poreklu i osećanju i on rve za nas.

Na treningu je uvek puna koncentracija

Pre 5, 6 godina lepa stvar se desila: američka reprezentacija gostovala je u Šapcu, u sklopu svoje turneje po Evropi. Na Jovičin predlog, pravi se meč između naše i njihove reprezentacije u sali šabačke gimnazije koju naši sugrađani i danas pamte, bez obzira na rezultat 6:5 u korist gostiju.

Dostignuća kluba se posmatraju kroz individualne pobede, mladih nada ima i oni osvajaju medalje po Evropi i svetu. Neki od njih su: Uglješa Gajić, nekadašnji vukovac, danas gimnazijalac, inače drugi u Evropi, zatim tu su Petrović, Stanković, Jančić, Madžarević, Gosta, Dokić Vitomir, Nikola Nikolić…

Iz miljea uspomena izdvaja jedno davno finale Prvenstva Srbije:

-Imao sam 18 godina i rvao protiv Majuroša, koji je tada imao 28 godina i bio je standardni prvotimac Vojvodine. Taj meč sam izgubio diskvalifikacijom tako što sam ga nokautirao – smeje se Joca. -Tad nisam znao da je sudija bio istovremeno i njegov trener (Stevan Horvat, jedan od najodlikovanijih srpskih rvača), pa je njegove faulove tolerisao, što je mene kao klinca prilično nerviralo. Kada sam se požalio sudiji, rekao mi je: “Pa nisi ti balerina!”

Jovica Joca Mihailović uručuje medalje

Kao iskusni rvač, koji je skoro pola veka u rvanju, Jovica zaključuje:

-Ovo je borilački sport. Trenizi su treninzi, koliko god intezivni bili, ali ništa ne može da zameni borbu i tek na strunjači, oči u oči sa protivnikom, ogleda se prava spremnost za meč. Mene lično ovom sportu je privukla činjenica da protivnika treba da onesposobiš, a ne da ga biješ.

Pravila borbe su sledeća: rve se 2×3 minuta, suština je da se protivnik baci i okrene sa obe plećke na pod. Da bi se to postiglo, takmičar mora da je aktivan, da se kreće i pokušava. Ako to nije, sudija ga kažnjava opomenom. Druga javna opomena zbog pasivnosti je kazna: takmičar mora da klekne, a protivnik mu prilazi sa strane (nekada se prilazilo od pozadi) i da pokuša u narednih nekoliko sekundi da iskoristi tu vrstu prednosti i baci ga na ledja. Tehnički tuš dolazi posle osam bodova, tj. kada se napravi osam bodova razlike u odnosu na protivnika, automatski sudija prekida borbu i proglašava pobednika koji ima tih osam bodova razlike. Bodovi se ne dobijaju uvek jednako, zavise od težine i lepote izvođenja zahvata: dobija se od 1 do 5 poena. Primera radi, postoji bacanje koje se zove pojas i ako je on pravilno izveden (ako je velika amplituda, rvač ide u “most” i baca protivnika preko sebe, “u nebesa”), dobija pet poena. Ako to slabije uradi, dobija 2 ili 3 poena, dok se hvatovi sa leđa opet boduju drugačije… U rvanju (konkretno u grčko-rimskom stilu) nije dozvoljeno držati protivnika za glavu sa dve ruke (sem ako je njegova ruka između), sme jednom rukom; dalje, “poluga” takođe nije dozvoljena, kao ni štipanje, hvatanje za kožu i sl… U pomenutom stilu nije dozvoljeno hvatanje protivnika od pojasa nadole, dok je u slobodnom dozvoljen hvat za noge (potkačivanje itd). Zato se kaže da je grčko-rimski stil plemenitiji, jer više veštine dolazi do izražaja, dok su mogućnosti smanjene… Kategorije po kilaži su raspoređene od 48 do 130 kg.

“Vitez” ima 6 licenciranih trenera dobijenih od DIF-a iz Beograda, čiji se rad prati i usavršava. Treninzi počinju laganim zagrevanjem, zatim se prelazi na gimnastiku, pojačava se tempo, onda se pokazuju zahvati, obavljaju se sparinzi, a na kraju sledi istezanje i masaža. U proseku treninzi traju dva sata, svakim danom prvotimci, 6 dana u nedelji, a sedmi dan se ide na takmičenje.

Jovica je i danas aktivan, a na mestu trenera je punih 40 godina. Ne može, kaže, da funkcioniše ako ujutru ne odradi svoju seriju od 100 vežbi – to mu je zdrava navika iz omladinskih dana. Mladima ima običaj da kaže:

-Bavite se sportom, nije bitno kojim. Izaberite ono što volite i krenite. Budite aktivni! Uspeće svako ko je radan, disciplonovan, posvećen. Živite zdravo, neka vas ne vaspitava ulica već sport i sportski duh!

 

Kontakt telefon za sve zainteresovane koji bi da se pridruže rvačkom klubi “Vitez” je 066/344787.

 

Autor: Boško Živanović

Komentari su zatvoreni.