KAKO OBOJITI JAJA LJUBAVLJU!

Uskrs je jedan od najvećih hrišćanskih praznika – praznik opraštanja, ljubavi i mira. Ne slavi se uvek istog datuma, ali je uvek u proleće. Simboličko značenje Uskrsa je ponovno rađanje. Za ovaj dan su vezani mnogobrojni običaji, ali ovaj tekst će se odnositi samo na neke i naravno, vezane za hranu.

Većina običaja je zapravo paganska i nema uvek veze sa verom, ali kao i Božić i Uskrs nosi sa sobom ono najvažnije – tradiciju okupljanja porodice. Slave ga i ljudi koji nisu vernici, a svakako oni koji veruju. Toliko je mešanih brakova (hrišćana različitih vera), gde se slavi i Uskrs i Vaskrs i Easter. Najbitnije u tradiciji ili običaju proslave praznika je okupljanje porodice, osećanje duha zajedništva, pripadanja i učenje i poštovanje hrišćanskih vrednosti.

 “NEMOGUĆE JE RAZUMETI VLASTITU TRADICIJU AKO JE NE POVEŽEŠ SA OSTALIMA”.

John Searle, američki filozof

Običaji vezani za Uskršnju trpezu, širom sveta su različiti, ali ipak postoje neke sličnosti među kulturama. Na primer, bojena kuvana jaja su prisutna gotovo na svim trpezama. To je običaj koji potiče još iz starih civilizacija, pre pojave hrišćanstva.

Stari Egipćani, Rimljani, Persijanci i Grci su bojili jaja i poklanjali ih. Jaje je za neke bilo simbol kosmosa, za druge je predstavljalo ponovno rođenje zemlje, jer je dugačkoj zimi došao kraj. Jaje označava novi život, mladost, zdravlje i plodnost. Rimljani su imali poslovicu “Sav život dolazi iz jajeta”. Bogati ljudi su poklanjali jaja prekrivena zlatnim listićima dok su obični ljudi farbali jaja travama i lišćem.

Kulič

Bilo bi lepo ići na put oko sveta, ali nas čeka puno posla oko farbanja jaja, kuvanja i ukrašavanja naših domova, te ćemo protrčati oko stolova nekih zemalja.

Najtipičnija poslastica za Uskrs na stolu u Rusiji je vrsta slatkog hleba. Zove se kulič. U testo se stavlja suvo grožđe, kandirano voće i bademi. Pečena prasetina kobasice, slatki tartovi, razni sirevi, takođe krase ruske stolove.

Litvanci se posle jutarnje službe u crkvi vraćaju kući gde porodica uživa u specijalno doručku – ili dele jaje kao simbol jedinstva ili svako uzima tvrdo kuvano jaje koje simbolizuje ponovno rađanje. Glavni obrok je večera pečena prasetina, piletina, šunka ili jagnjetina.

Istočna Evropa pravi kolač po imenu babka, što znači mala starica. Pravi se u kalupu za kuglof, koji ima ravnu površinu, pa se tako dobija oblik suknje. Naravno, može se praviti i u rebrastim okruglim kalupima, kao i u duguljastim, namenjenim za pečenje hleba. Tu su, pored ostalih gurmanluka i šunka i jagnjeći ili teleći but.

Tsoureki

Grci najviše vole da pripremaju jagnjetinu za Uskrs. Nije ni čudo, jer je u vreme proleća, jagnjeće meso mlado i najukusunije. Takođe prave razne hlebove u obliku ispružene pletenice ili kružno savijene, najčešće tsoureki – napravljenih sa pomorandžom i raznim začinima. U udubljenje stavljaju crveno obojena kuvana jaja i peku ih zajedno sa njima.

Italijani mese slatki hleb cuddura u obliku korpe, zvonika, golubice, a jaja i jagnjetina su dva važna simbola Uskrsa za Italijane.

U Hrvatskoj u Dalmaciji biste jeli prelepu Uskršnju pogaču pinca, kojoj narendana kora pomorandže daje fantastičnu aromu.

L’agneau Pasca l France je tradicionalno jelo Francuza, sa samo pet sastojaka – jagnjeća noga, so, beli luk, biber, maslinovo ulje. Dodaju nekada i ruzmarin.

U nekim oblastima Španije prave pitu – Hornazo,  punjenu začinjenom svinjskom kobasicom i tvrdo kuvanim jajima.

Nemci peku šunku u testu. Amerikanci služe šunku sa slatkom glazurom, a za dezert kolač u obliku zeca.

Kiprani mese specijalni Uskršnji hleb Flaoneus, punjen sirom i suvim grođžem.

Egipćani spremaju feseekh, jelo od ribe cipal, veoma usoljene i neke druge poput dimljene haringe, manje usoljene (za one sa visokim krvnim pritiskom) uz garnirung od povrća. Svakako, tu su kuvana jaja.

Flaouna

Englezi na sto iznose slatke zemičke koje odozgo imaju krst, napravljen od bele glazure.

Mnoge zemlje prave kolače ili torte u obliku jagnjeta, pošto Isusa često predstavljaju kao Božije jagnje ili Dobrog pastira.

I tako, kroz istoriju, običaj se usvoji, prenosi s generacije na generaciju i postaje tradicija, a kako reče Marko Tulije Ciceron “OBIČAJ JE ČOVEKOVA DRUGA NARAV” (Consuetudo quasi altera natura est).

Srećan praznik i “dovedite” neki strani specijalitet i običaj na sto. Možda postane tradicija – porodična! Svako jelo začinite ljubavlju, videćete da je mnogo ukusnije.

Autor: Olga Perić, dipl. psiholog i kulinarski mag

Komentari su zatvoreni.