KARIJES – NAJBOLJI PRIJATELJ SLATKIŠA

Odavno je poznato da je pravilna ishrana jedan od najbitnijih i najvažnijih faktora koji utiče na proces rasta, održavanja i obnove kako celog organizma tako i njegovih pojedinih delova. Pa je razumljivo  da i vrsta hrane, način i navike u ishrani utiču i na razvoj usta i zuba.

Promene u ishrani, od korišćenja prirodne, sirove, nepripremljene do visoko rafinisane, prerađene i koncetrovane hrane uticale su na razvitak, stanje i funkcionisanje celokupnog organizma čoveka. Nekada davno, ishrana je bila bogata mesom, jajima,  mlekom, sirovim voćem i povrćem. Hleb se pekao na žaru bez kvasca od ječma i pšenice. Žitarice su se mlele u primitivnim mlinovima, bez prosejavanja pa su bili zadržavani svi hranljivi sastojci (vitamini, minerali, celuloza…) poreklom iz ljuski i klica žitarica. Takav hleb nije bio lepljiv i nije se dugo zadržavao na površini zuba.

Karijes i slatkiši

Životni uslovi su takođe bili drugačiji i povoljniji, veći deo dana se živelo i radilo u kući i oko kuće, a hrana se pripremala na otvorenim ognjištima. Ova ognjišta su tokom vekova postepeno napuštana da bi ih zamenili sve savršeniji izvori toplote, peći i šporeti, električne plotne i mikrotalasne pećnice u kojima se hrana sve više kuvala i pripremala, postajala mekša ali i siromašnija hranljivim sastojcima. Zbog toga je žvakanje i pripremanje hrane u ustima bilo sve kraće i sve manje potrebno. Klasični svakodnevni porodični obroci od prirodne, sirove i ,,nepripremljene,, hrane vremenom su zamenjeni čestim, rafiniranim i koncentrovanim obrocima koji se svaki čas danas konzumiraju.

Još pre 2000 godina stari Grci su uočili tesnu vezu između ishrane i karijesa. Svojim prvim zapisom o ishrani, Aristotel (384-322 pre n.e.) je ukazao da „slatke smokve prave rupe na zubima”.

Sa promenom životnog standarda, promenom navika i načina života došlo je do zamene prirodne industrijski prerađenom hranom, što ima za posledicu nepravilnosti i nedostatke u ishrani, kao i na porast karijesa. Ishrana utiče na zdravlje zuba u razvitku, i to sistemski putem preko metabolizma, ali utiče i lokalno na zdravlje zuba u funkciji. U izgradnji zuba najvažniju ulogu imaju mineralne soli (kalcijum, fosfor, magnezijum, fluor), vitamini (A, C, D, E, K, B), neki hormoni, a izuzetno je važna I uloga  proteina pored masti i ugljenih hidrata. Nedovoljno unošenje pomenutih sastojaka hrane koji utiču na izgradnju zuba mogu dovesti do različitih promena u formiranju zubnih tkiva. Nedostatak, naročito kalcijuma i vitamina D, dovodi do promena u zubnoj gleđi. Iako uticaj ishrane na zube u razvitku traje više od 16 godina (razvitak mlečnih zuba počinje u 6. nedelji intrauterinog života, a stalnih se završava u 16. godini života) istraživanja su ukazala da ishrana u toku razvitka zuba nema značajnijeg uticaja na pojavu karijesa. Što znači da je uticaj ishrane na zube u funkciji (već formirane, iznikle zube) daleko važniji u nastanku karijesa nego na zube u razvitku.

Uzbuna!

Uticaj ishrane na zube…

Uticaj ishrane na zube u funkciji može biti mehanički i hemijski. Mehanički uticaj je veoma važan za nastanak karijesa. Žvakanjem manje obrađene tj. tvrde, grube, abrazivne i sirove hrane prisutno je samočišćenje zuba, samim tim hrana se manje zadržava na zubima pa je i logično da se smanjuje mogućnost nastanka karijesa. Hemijsko dejstvo hrane na zube podrazumeva unošenje kisele hrane u vidu kiselih bombona, salata, citrusnog voća, limunova, sokova i sl. Unete količine kisele hrane na ovaj način nisu u stanju da tako snize pH u ustima da bi došlo do oštećenja gleđi zuba, ali treba znati da unošenje izuzetno velikih količina kisele hrane dovodi do erozije zuba. Međutim, hrana koja nije kisela (slatka, slana) pod dejstvom bakterija iz usta biva razgrađena do kiselih metabolita koji mogu ostati dugo u zubnom plaku (naslage na zubima) što dovode do promena na zubnoj gleđi (početnog karijesa).

Brojnim epidemiološkim, eksperimentalnim i kliničkim istraživanjima nesumljivo je dokazano da su od svih sastojka hrane najkariogeniji prirodni šećeri. Najkariogenija je saharoza, nešto manje laktoza, dok su fruktoza, glukoza i maltoza najmanje kariogene. Najveći uticaj na zdravlje zuba imaju saharoza i glukoza pošto se od svih šećera najviše koriste u industrijskoj proizvodnji slatke hrane i napitaka. Treba znati da je frekvencija unošenja šećera mnogo važnija od vrste i ukupne količine unetih šećera. Prema tome, ako se šećeri i slatki proizvodi unose često, zubi su više puta u toku dana izloženi kiselim produktima što dovodi do nastanka karijesa.

Svetska zdavstvena organizacija je dala preporuku i apelovala da se smanji frekvencija i količina unošenja šećera na ispod 10% dnevnih energetskih potreba organizma ili da se saharoza u najfrekventnijim slatkim proizvodima zameni nekariogenim zaslađivačima.

Pozitivne navike u ishrani…

Imajući u vidu da se navike, a posebno često korišćenje šećera i to naročito između obroka, stvaraju u prvim godinama žovota, potrebno je od najranijeg detinjstva stvarati pozitivne navike u ishrani:

– Insistirati na prirodnom načinu ishrane (dojenje) najmanje 6 meseci, ne samo zbog značaja majčinog mleka nego i zbog važnosti akta dojenja za pravilan razvitak vilica.

Napad slatkiša

– Ukoliko usled preranog gubitka mleka mora da se pređe na prehranu pomoću flašice i cucle, cucla treba da bude anatomski oblikovana sa otvorom prilagođenim vrsti hrane kako bi dete ulagalo određeni napor pri uzimanju hrane. Flašicom ne smeju da se daju preterano slatki napitci, niti u njoj dodatno sladiti vodu, mleko, čaj, sokove i dr. Obroci ne treba da budu duži od 15 minuta i ne  treba da budu jako česti.

– Prve godine života deteta su značajne za formiranje ukusa (naročito za slatko) te stoga treba voditi računa o nepotrebnom davanju i navikavanju na slatko.

– Nakon dojenja treba savetovati roditeljima da dete što ranije pređe na ishranu pomoću čaše i kašičice. Ishranu treba pravilno uobročiti (tri osnovna obroka i dve užine).

Iako se šećeri smatraju najkariogenijim sastojcima hrane, deci ne treba zabranjivati da jedu slatke proizvode već ih savetovati da ih koriste na najbezbedniji način po oralno zdravlje, posle glavnih obroka uz obavezno pranje zuba. Štetan uticaj povećane frekvencije unošenja slatkih proizvoda na zdravlje zuba prevenirati savetima o izbegavanju konzumiranja slatkih konditorskih proizvoda između glavnih obroka.

U svemu treba imati meru. Zato pre konzumacije slatkiša promislite kada ste poslednji put otvorili čokoladu.

Autor: dr Vladan Osatović, stomatolog – Stomatološka ordinacija Osatović

Komentari su zatvoreni.