LAŽNE VESTI – DA LI SU ŠAPČANI IMUNI NA NJIH?

Lažne vesti

Šabac centar
Pogled na Gradski trg u Šapcu

Lazne vesti se koriste za skretanje pažnje javnosti, koriste se kao „alat“ za sticanje ogromnog profita i kao sredstvo manipulacije ljudima. Lažne vesti su postale deo naše svakodnevice. Ipak, postoje li načini da se prepoznaju?!

Šta kažu stručnjaci?

Društvene mreže kao i sve veći broj onlajn medija predstavljaju glavnog krivca za plasiranje lažnih vesti.  Koliko puta su nas privukli „bombastični“ naslovi nekog teksta,dok bi se njegova sadržina veoma razlikovala od naslova?! Kada kliknemo na takvu vest već je kasno.

Stručnjaci za proučavanje i tumačenje ljudskog ponašanja dali su svoj sud. Čak i ako smo prilično sigurni da je vest neistinita, samim čitanjem takvih vesti ulazimo u rizičnu grupu.

Zaključak na koji su ukazale studije kaže da i ako smo prilično sigurni u neistinitost vesti, njihovim čitanjem bitno utičemo na našu psihu dajuću takvim vestima blagu pristrasnost po modelu “hiljadu puta izrečena laž postaje istina”.

Lažne vesti
Lažne vesti/Foto:Pixabay.com

Kako prepoznati lažnu vest?

Prvi i najlakši način je da takve vesti sa bombastičnim naslovima i preskočimo. Ali, ako se se ipak odlučimo da ih pročitamo, trebalo bi da utvrdimo neke činjenice: Ko je autor teksta, da li je potpisan svojim imenom i prezimenom, da li postoji još neki izvor te informacije?

Kako to radi Facebook

Facebook
Facebook ilustracija

Facebook je 2016. godine bio označen kao mesto gde su se najviše širile lažne vesti, pa su od 2017. godine krenuli u snažnu kampanju protiv širenja istih.  Svaki prijavljeni korisnik Facebook mreže ima mogućnost da sadržaj prijavi kao lažan, gde se uz pomoć svojih partnera i posebnih algoritamskih programa Facebook bavi proverom istinitosti. Facebook takve vesti ne proglašava lažnim, već im daje mnogo manju vidljivost u odnosu na druge proverene vesti.

Kako stvari funkcionišu kod nas

Kod nas postoji nekoliko sajtova koji se isključivo bave istraživačkim novinarstvom i proverom relavantnosti sadržaja. Ako se nađete u nedoumici da li je neka vest lažna ili ne, možete posetiti sledeće adrese: www.fakenews.rs, www.raskrikavanje.rs.

Razmislimo o posledicama

Ubuduće, pre nego što donesete neki zaključak posle pročitane vesti, proverite njen sadržaj na više izvora. A , ako se pak radi o lokalnim vestima, sigurno postoji neko ko vam može potvrditi informaciju iz prve ruke. Prihvatajući „činjenice“ onakve kakve jesu, bez celokupnog sagledavanja situacije, indirektno stavljamo sebe u položaj izmanipulisane gomile, gde ćemo unapred nekoga osuditi i naneti mu neku štetu. Kada se osvestimo i razmislimo o posledicama, vreme ne možemo da vratimo…
Vidi Još: IMPUSLIVNA KUPOVINA – DA LI STE KUPOHOLIČAR?

Komentari su zatvoreni.