NA POČETKU BEŠE PČELA! (II.deo)

Nastavljamo tamo gde smo stali, a verujemo da još toliko ima da se kaže na temu ovog čudotvornog pčelinjeg proizvoda koji nam je dostupan u sijaset boja, vrsta, sa saćem ili bez njega. Prirodni resursi su ogromni – koliko koristimo ove darove? Med je jedan od produkta koji imaju delotvoran uticaj na mnoge probleme, a koristi se na razne načine kroz vreme. Iskoristimo znanje koje smo nasledili za vreme koje nam dolazi.

MED U KOZMETICI

Med u kozmetici

Upotreba meda u kozmetičke svrhe datira još od starih Grka i vraća nas  5000 godina pre nove ere. Briga o koži se bazirala na pčelinjim proizvodima, kozjem mleku, cveću, biljkama i maslinovom ulju. Minojske žene su uživale u kupkama od meda i mleka. I, danas je med glavni sastojak grčkih proizvoda namenjenih lepoti.

Carica Sabina, Neronova druga žena (30 – 65 godine nove ere) je prala svoje lice 7 puta dnevno losionom od meda i mleka. Nefertiti (1370. Godine pre nove ere, žena faraona Akhenatena, obavezno je uopotrebljavala med. Samo njeno ime je imalo značenje “lepota dolazi”. Poslednja ljubavnica francuskog Kralja Luja XV, Madame du Barry (1743 – 1793) je koristila med kao masku za lice. Deo njenog rituala je bio da leži i odmara se posle primene maske.

Veruje se da je Kraljica Ana (1665 – 1714) koristila tajni recept sa mešavinom meda i ulja, kako bi joj kosa bila gusta i sjajna. Za predivnu kosu, “medenu vodu” je koristila i Sarah, Vojvotkinja od Marlboroa (1660 – 1744). Smatra se da je to bio njen sopstveni recept. Žene na dvoru u kineskoj dinastiji Ming su koristile smesu meda i samlevenih semenki pomorandže da bi uklanjale crvenilo sa lica i održavale kožu svežom. Med je bio veoma cenjen kao tonik za lepotu, jer nije zahtevao nikakve additive koji bi sprečili njegovo kvarenje.

MED U KUVANJU

Stari Egipćani su pripremali medeni hleb, pivo i vino sa medom.

Grci su pripremali specijalno jelo za dodatnu snagu “KYKEON” napravljeno od ječmenog brašna, narendanog sira i meda. Filozof Aristotel je govorio a je med “rosa pre išćena od duge i zvezda”. Grči kuvari su bili puni recepata za kolače sa medom i zaslađena mesa. Pravili su i danas, tako popularan, “čizkejk”, mešajući sir sa medom.

Nemci su takođe voleli proizvode pčele. Pravili su rakiju sa medom.

Vikinzi su nosili med na svojim dugim plovećim putovanjima, kao glavni izvor energije. Služio je za održavanje voća i ribe svežim. Dinja koja je bila pototpljena u med se zvala medena jabuka.

Jevreji su bili poznati po pčelarstvu pre više od 4000 godina. Čuveni mudri car Solomon je više puta savetovao svog sina: “Sine, jedi med, jer je zdrav, a saće je još zdravije.”

IDEMO U ZEMLJU KOJOM TEKU MED I MLEKO!

Najstariji dokazi o pčelarstvu vode nas u Stari Egipat. U Bibliji se opisuje kao zemlja “gde teku med i mleko”, a pčela je korišćena kao simbol, hijeroglif, označavajući kralja Donjeg Egipta.

Med je očigedno bio veoma važan u kulturi Drevnog Egipta. Tokom društvenih događaja, često se služio medeni kolač kao delikates među bogatima.  Zbog svoje boje, već i  zbog svoje vrednosti, često se upoređivao sa “tečnim zlatom”. Sluge i seljaci su kažnjavani sa nekoliko udaraca bičem po leđima ako su “uhvaćeni” da ga jedu.

Egipat

Nisu ga samo voleli ljudi već i Bogovi. Životinje koje su im prinošene kao žrtve, uglavnom su punjene medom pored suvog grožđa, smokvi, tamjana i smirne (vrsta mirisne smole) i svih mogućih začina,  a onda “zalivane” ogromnim količinama ulja.

Neki izvori kažu da je med korišćen u svakoj kući kao zaslađivač, drugi da su ga na taj način koristili bogati Egipćani. Postoji bračni ugovor iz tog doba i kaže: “Uzimam te za ženu… i obećavam da ću ti godišnje dostavljati 12 tegli meda”.

Kleopatra

Ako je prvo tačno onda bi mogli zaključiti da su se samo bogati mogli venčavati ili pretpostaviti koje bi muke imali siromašni da bi ispoštovali ovaj bračni ugovor ili je i tada papir “trpeo sve”.

Egipćani su držali pčele u košnicama sličnim današnjim oko 4000 godina i med se mnogo koristio u medicini. Recepti su se prenosili s generacije na generaciju, te su mnoge preuzeli i Stari Grci.

KAKO JE KRALJICA KLEOPATRA KORISTILA MED?

Kažu da ima 13 prirodnih “tajni” zavodljive lepote ove kraljice.  Jedna od njih je najčuvenija i zapravo je njen ritual kupanja u mleku i medu. Oba sastojka  čine kožu mekanom, oblažu je i daju svež i sladak miris. Međutim, fatalna kraljica je koristila med kao pravu pikanteriju u seksualnom uživanju.

Blagu smesu meda i mlevenih badema nanetu na kraljičine intimne delove su lizali njeni izabranici, te su, kako pročitah u knjizi Izabele Aljende – “Afrodita” – tako dovođeni do ludila”.

Uživajte u čarima ovog prirodom datog nam leka.

Autor: Olga Perić, dipl. psiholog i kulinarski mag

Komentari su zatvoreni.