NA POČETKU BEŠE PČELA!

U jednom neobaveznom razgovoru sa svojim kumom, veoma odmerenim i mudrim čovekom, poreklom iz Bosne, rekla sam da je pčela uginula, a onda sam čula: “Kumo, nikada za pčelu nemoj reći da je UGINULA već UMRLA, jer je jako vredno biće. U mom kraju je neizmerno poštujemo.”

“Zlato u tegli”

Zapamtila sam te reči, a kasnije pročitala da je pčela jedina životinja za koju se kaže da je umrla. Ona je i jedini insekt čiji proizvod ljudi jedu. Čitajući mnoge tekstove postalo mi je jasno zašto ih ljudi nazivaju “božanskim arhitektama”. Postojale su 10 do 20 miliona godina pre ljudi na Zemlji, a na isti način prave med već oko 150 miliona godina. Čovek i med su zajedno od Kamenog doba.

Med

U samom početku, sve pčele su bile divlje, a kasnije su ljudi otkrili kako da ih okupe u košnice. Ljudi su skupljali i jeli med zato što je to bio jedini zaslađivač tada. Često su rizikovali i život penjući se do pčelinjih gnezda. Od davnina, med se koristio na razne načine: u mešavini sa vinom za polivanje klinova svetih građevina, za balzamovanje, kao zaslađivač, sredstvo plaćanja, za pravljenje maltera, kao lekovito i kozmetičko sredstvo,…

Med je jedina namirnica koja sadrži sve potrebne supstance za život – enzime, vitamine, minerale i vodu. Takođe je jedina namirnica koja sadrži pinocembrin, antioksidant za koji kažu da pospešuje rad mozga.

MED KAO SREDSTVO PLAĆANJA

Stari Egipćani i Rimljani su medom plaćali porez. Potražnja za medom je bila tolika u XI veku, da su  nemački seljaci morali svojim feudalnim gospodarima da plaćaju medom i voskom. Vrednost meda se u srednjem veku upoređivala sa vrednošću soli, pa je vekovima u nekim delovima sveta služila za plaćanje poreza.

MED U RELIGIJSKIM OBREDIMA

U mnogim religijama, te narodnim običajima i verovanjima koristi se med.

Božić, kao jedan od najvećih praznika u hrišćanstvu se ne može zamisliti bez meda, jer on simbolizuje nešto lepo i slatko. Pravoslavci prave razne kolače od meda i služe med sa maslacem i suvim voćem što je znak dobrote, blagostanja, zdravlja i bogatstva.

Takođe ga često koriste i na sahranama, jer predstavlja sreću i mir na budućem svetu. I kod katolika,  med simbolizuje zdravlje, lepotu, obilje.

Jevreji započinju Novu godinu (Roš hašana) tako što za doček umaču kriške jabuke u med, da bi Nova godina počela slatko.

Kuran o medu govori kao o hrani, ali i leku.

MED U LEČENJU

Svež med se koristio u lečenju bolesti očiju, infekcija grla, bronhijalne astme, tuberkuloze, štucanja, žeđi, vrtoglavica, umora, žutice, glista, zatvora (opstipacije), hemoroida, ekcema, a i u oblasti mentalnog zdravlja.

Sumeri, Vavilonci, Stari Grci i Rimljani su ga koristili za lečenje rana, naročito posle bitki. Med i pasta od maslaca su često upotrebljavani posle hirurških operacija, a u zavisnosti od svrhe je obogaćivana i drugim sastojcima, poput ječma.

Simbol pčele u obliku božanstva kod starih Sumera

Sumeri su čak imali zakone vezane za pčele.

U Drevnoj Kini je med imao značajnu upotrebu oduvek, u šta nas uveravaju spisi iz 2000 godine pre Nove ere. Prema kineskoj medicini, med je izbalansiranog karaktera (niti je Yin niti Yang) i deluje prema principima elementa Zemlje, ulazeći u pluća, slezinu i debelo crevo.

Prema Istočnoj Zhou dinastiji (770-256), med i larve pčela su bile retka hrana za kraljevske porodice.

Simbol pčele se nalazi i na antičkom novcu Efesa

Tradicionalna kineska medicina (u kombinaciji sa nekim drugim biljkama) ga koristi protiv kašlja, bola, opstipacije i u lečenju gastritisa i čireva u stomaku, a i anksioznosti i nesanice.

Med je prikazan na mnogim zidnim slikama, koje pripadaju Starom Egiptu. Postoji papirus iz 1550. godine Pre Nove Ere koji sadrži 147 recepata za spoljnu upotrebu. “Pomešajte med, crvenu glinu, alabaster u prahu da biste lečili alopeciju (opadanje kose na nekim mestima) ili “posle operacije koristite med kao supozitoriju (čepić) da biste smanjili upalu”. Slične mešavine su se koristile. Pošto je med veoma “negostoljubiva” materija za bakterije, često se koristila u lečenju posekotina, opekotina, gnojnih procesa, rana na koži kao posledica skorbuta, ukočenih zglobova.

I danas se u mnogim kulturama koristi u svrhu sličnog lečenja, čak i peruti, a i sezonskih alergija.

 

Priču o medu nastavljamo već naredne nedelje…

Autor: Olga Perić, dipl. psiholog i kulinarski mag

Komentari su zatvoreni.