NAŠ ŠAPČANIN – NAJMLAĐI SVETSKI TRENER ŠAMPIONA U KAJAKU

Nesvakidašnja priča o nesvakidašnjem uspehu – Uroš Pavlović (29) iz Šapca za tri godine dva puta pokorio planetu!!!

Bronza na SP i osvojena kvota za OI u Riu, dvosed na 200m Grujić-Novaković (Uroš Pavlović u sredini)

Priča o zavidnoj karijeri mladog, ali više nego uspešnog trenera naše seniorske reprezentacije u kajaku, mogla bi da počne na mnogo načina. Možda je ipak najbolji ovaj u kome Uroš sam evocira svoje početke. A ako se po jutru dan poznaje…

-1996. godine trenirao sam kao klinac plivanje pa vaterpolo, još je radio stari “Zorkin” bazen. Odlazim sa porodicom na more, a u međuvremenu se termini treninga menjaju. Tu gubim kontinuitet. Dok sam slučajno šetao Starim gradom sa ocem, vidim kajakaše i to mi se svidi na prvi pogled.

Uslovi tada nisu ni približni kao danas.

Slika sa OI u Rio de Žaneiru Pavlović,Grujić,Novaković

-U to vreme kajak klub radi u jednoj jedinoj drvenoj baraci (hangaru sa čamcima) i još jednoj kućici i to je bio ceo klub sa kancelarijama. Postojala su dva kajaka, od kojih je jedan bio ispravan, a drugi neispravan, ali mi smo ga tretirali kao da je i on dobar.

Iako kajakaški klub danas ima najviše registrovanih članova od svih sportova u gradu (oko 140), u to vreme on broji svega njih 20-ak. Svaki sportista vozio je po jedan krug (do starog mosta i natrag) i to je uglavnom bilo to. Uroš prolazi sve kategorije, od mini-kajaka, preko pionira, kadeta, juniora, sve do seniora, a zanimljivo je napomenuti kako je oduvek član samo kajakaškog kluba “Zorka” iz Šapca, nijednog drugog i da je to jedini klub ove vrste u našem gradu. Ipak, ne ide sve kao podmazano: sa 18 godina Pavlović oboleva od mononukleoze i ta bolest mu stopira sve aktivnosti na godinu dana, mada je već tada član reprezentacije. Posle oporavka, postepeno se vraća u kondiciju i kreće punom parom, ali dolazi na red i fakultet. I mada nastavlja sa treninzima u Novom Sadu, posvećenost fakultetskim obavezama ponovo se isprečila na put njegovoj velikoj ljubavi. Studije su završene u roku, ali Uroš sada menja aspekt:

Prvaci Sveta 2014, Grujić-Novaković, i nosioci svetskog rekorda u disciplini k2 200m

-2011. vraćam se na kratko u reprezentaciju, ali sada počinjem da radim i kao trener. Iako i za vreme studija vodim letnju školu kajaka u Šapcu, ovo je za mene novo iskustvo i nov izazov. Te godine dobijam dobru ekipu kadeta da treniram i pristižu prvi rezultati na državnom nivou.

Mladi trener ne krije da su za ove početne uspehe zaslužni dobra sreća i treneri koji su pre njega vodili mlade takmičare, koji nakon uspeha sa Urošem, postaju i članovi reprezentacije. Godinu dana kasnije, 2012., počinje da radi sa dvojicom izuzetnih momaka iz Šapca: Grujić Nebojšom i  Mitjev Urošem, “sklapa” ih u dvosed i oni postaju seniorski prvaci države.

-Naš zajednički rad traje godinu i nekoliko meseci, da bi već naredne 2013. godine njih dvojica otišli na seniorski svetski kup gde nastupaju najbolji dvosedi sveta. Tu osvajaju treće mesto. To je veliki uspeh, jer dva “anonimusa” sa 20 i 23 godine staju rame uz rame sa olimpijskim i svetskim prvacima i uzimaju bronzanu medalju. Još je veći uspeh za mene kao trenera jer u tom trenutku imam 25 godina, bio sam mlađi od pola sportista i takmičara! Potpuna senzacija i ogromna motivacija i za njih i za mene!

Marko Dragosavljević, prvak Evrope u jednosedu na 200m 2014, 2015, i bronzani na Ep 2017, sa trenerom Pavlovićem

Ovaj nesvakidašnji uspeh uspeva da ih “naelektriše”, a Uroš te godine biva proglašen za najboljeg mladog trenera kajaka seniorske reprezentacije u Srbiji, dok Mitjev i Grujić bivaju proglašeni za najbolje sportiste, po izboru Kajakaškog saveza. Košava u tek razapeta jedra mladog Pavlovića unosi nov elan i on se još više posvećuje svom novopečenom trenerskom poslu. Dogodine, 2014. pravi novi dvosed: Grujić iz stare postave i Marko Novaković iz Bečeja, evropski prvak u jednosedu. Ovaj i ovakav dvosed pod dirigentskim veslom dovešće Uroša do najvećeg trijumfa u dosadašnjoj karijeri: svetsko zlato u seniorskoj reprezentaciji kajaka! Prvo mesto u Moskvi za Srbiju, prvi na planeti! I nov svetski rekord na 200 metara – 30, 5 sekundi. A Uroš Pavlović, trener šampionskog dvoseda ima samo 26 godina! Ako je prošle godine bila košava, sada je tornado u grudima oduvao sve pred sobom!

-Planeta na kolenima, ja kao trener sa 26, a moji takmičari 23 i 25 godina! Nikada neću zaboraviti taj osećaj! – priseća se majstor ne tako davne, ali i te kako slavne istorije. -Čak sam kasnio jedan dan, jer sam na Gledu radio neke druge pripreme, pa su momci treninge obavili bez mene. Stižem ranim jutarnjim letom na dan kada nastupaju, bez odmora, ne spavam, ali je vredelo! Iskreno, nismo se nadali, imali smo skromnija očekivanja, što samo veliča uspeh!

Tomićević-Zorić, dvosed 1000m, prvaci Sveta i najbolji sportisti Srbije za 2017. godini

Od tad pa do sad Uroš ima veliki broj međunarodnih (“kriterijumskih”) medalja, a zlato iz 2014. otvara vrata za  Olimpijadu 2016. u Rio de Žaneiru. Iako se zvanična brzina veslanja ne meri (svaka voda je različita), negde ipak postoji podatak da su dvosed Grujić-Novaković iz Srbije postavili nov svetski rekord koji važi i do danas. Od tada ga trenerska sreća ne napušta: sa Markom Dragosavljevićem 2015. osvaja evropsko zlato, Dejan Pajić iste godine, jednosed, 500 metara – evropska bronza, ponovo Grujić-Novaković evropsko srebro, a zatim i svetsko srebro, a na Olimpijadi 2016. zauzimaju 6. mesto.

-Iskreno, teško nam pada ta šesta pozicija, bili smo favoriti za novo zlato, ali prosto, morali smo izaći iz toga i krenuti dalje. To je tako u sportu.

U međuvremenu Uroš postaje glavni trener seniorskog tima Srbije. Dvosed iz Ria, Tomićević-Zorić, ovaj put na 1000 metara, osvaja srebro pod trenerskim veslom Miroslava Aleksića, a kada ih Uroš preuzme, 2017. osvajaju zlato na svetskom prvenstvu. To je drugo trenersko zlato mladog Pavlovića (29) za četiri godine rada u seniorskom timu. Uz to ima i brojne evropske uspehe, a kad se saberu zajedno samo prva tri mesta, Evropa i svet, ima ih oko deset.

-Radio sam uglavnom sa sprinterima (200 m), međutim, jedno vreme radio sam i kao pomoćni trener na dužine od 1000 metara, dok je glavni trener bio Miroslav Aleksić. Od njega sam definitivno najviše naučio, a bio je i moj trener dok sam se aktivno bavio kajakom. Pa ipak, osećam da nisam dao svoj maksimum kao kajakaš, ali je činjenica da sam daleko bolji kao trener.

Situacijom u zemlji, bar kada je kajak u pitanju, zadovoljan je:

KK Zorka

– Kajakaški savez je veoma dobro organizovan, imamo selektora i četiri savezna trenera. Samo prošle godine smo na svetskom i evropskom prvenstvu osvojili šest medalja. Od svih individualnih sportova u Srbiji, ovaj ima najbolje rezultate poslednjih nekoliko godina, a u Šapcu definitivno je broj jedan.

Biti dobar trener nije lako, iako možda tako izgleda. Priroda posla je surova. Uroš često sa svojim pulenima izađe na vodu, čak i kada je kiša i loši vremenski uslovi. To motivaciono deluje na njih, a samomotivacija je jedna od najtežih stvari kod sportista, naročito mladih. Kajak je individualan sport, a kao trener dužan je da se svakom kajakašu (trenutno ih ima 15-ak) posebno posveti. Ipak mu najteže pada razdvojenost od porodice, supruge i devetomesečnog sina. Iako je pristojno plaćen za posao koji obavlja, novac nikako nije presudan:

-Najjača motivacija i izazov su mi uspesi sa posadama koje do sada nisu pravile značajne rezultate, dakle – pravljenje novih šampiona. Imamo fenomenalan odnos u timu, saradnju na visokom nivou, onda ni rezultati ne izostaju. Smatram da je ključna osobina svakog trenera osećaj za takmičara i osećaj za sport.

Za čitaoce “Zore” Uroš pojašnjava kako izgleda kajak i kako izgleda sedeti u njemu:

-To je izuzetno tesan, nestabilan čamac male težine. Prema kategorijama  deli se na:

  • Jednosed, 12 kg i dužine 5 metara,
  • Dvosed, 18 kg i dužine 6,5 metara,
  • Četverac, 30 kg i dužine 11 metara.

Napravljen je od karbona, lakog, ali čvrstog nepromočivog materijala. Maksimalna širina čamca je 51 cm, zato je najbolje obuku proći od malih nogu, do 14. godine. Počinje se sa širim, školskim čamcima, zatim se dobijaju takmičarski čamci bez sedišta (zbog stabilnosti), a tek kasnije se ubacuju i sedišta (što je tačka oslonca viša, čamac je nestabilniji). Ovo je cikličan sport (zaveslaj za zaveslajem) trkačkog karaktera, veslaju se trke u stazama od devet ljudi. Trke su od 200, 500, 1000 metara i maraton (neki prebace i 50 km).

Kajak

Čitaoce koji razmišljaju da se eventualno oprobaju u ovom sportu čeka trening sledeće sadržine:

-Prvo se dogovori termin. Pre početka samog treninga postoji kratak razgovor na kome se pojašnjava šta će se taj dan vežbati i na koji način. Ovo je svojevrsna psihička priprema. Zatim ide presvlačenje, podešavanje opreme i izlazi se na vodu. Sledi zagrevanje  10-15 minuta, psihofizička priprema organizma, a onda kreće pravi trening. Koristimo štoperice koje mere vreme, GPS uređaje za merenje dužine puta, dok treneri sve vreme u motornom čamcu prate i snimaju takmičare, komanduju i ispravljaju greške. Pri izlasku iz vode i presvlačenju, govori se o dobrim i loše odrađenim stvarima na koje treba obratiti pažnju. Na kraju sledi istezanje. Treninzi su svi različiti, u zavisnosti koja im je svrha, traju oko dva sata, dnevno ih ima 2-3 (nekad i više), trenira se šest dana, nedeljom se uglavnom odmara (a nekad i subotom, pred velika takmičenja).

Za kraj, trener šampiona poručuje svim budućim kajakašima:

-Budite spremni na velika odricanja, nemojte misliti ijednog trenutka da je lako! Ali, ako odaberete kajak, sigurno nećete pogrešiti! Naš sport je fenomenalan, na otvorenom je, u prirodi, bez ograničenja, velika sloboda… Zdrav je za sve generacije, čak iako se rekreativno bavite njime!

Za deset godina Uroš vidi sebe na mestu gde i jeste – savezni trener Kajakaškog saveza Srbije, ali i na poziciji roditelja još nekog deteta, u šta nimalo ne sumnjamo, jer je višestruko potvrdio da on savršeno dobro zna da napravi sjajne šampione!

Autor: Boško Živanović

(u sklopu projekta “Šabac – grad sportskih šampiona”, podržanog od strane Grada Šapca)

Komentari su zatvoreni.