Naše zlato – karatistkinja sa četiri i po kilograma medalja

Šabačka karatistkinja Ana Pajić(12) je jedna sasvim obična devojčica sa neobičnim problemom. Naime, ona ima problem da stavi sve medalje oko vrata jer su teške četiri i po kilograma!

Sa tenerom Sašom Kovačevićem

Ova mala-velika karate vicešampionka Balkana, Evrope i sveta trenutno, i ne zaustavlja se na tome, ima osvojenih 85 medalja, a kako trenira, kome je zahvalna i da li je ovaj sport njena trajna nastamba za Zorainfo govori s iskrama u oku, koje se cakle kao i njene medalje.

„Počela sam sa šest godina, u KK „Šabac“ gde su me dočekali treneri Dejan Dašić i Ana Mrdić. Sve je krenulo slučajno jer sam želela da se bavim nekim sportom. Nisam ni sanjala da će to kasnije postati moja ljubav. Sećam se da sam se godinu dana protivila takmičenjima i onda ipak pristala na prvo. Tada sam i osvojila svoju prvu medalju – srebro u katama na takmičenju „Čivijada open 2012“ i od tada ne prestajem da se takmičim”, pomalo stidljivo započinje Ana.

Prvog zlata se domogla već naredne godine u Pančevu na turniru KK „Mladost“, uspesi se nižu pa tako na XIII i XIV Internacionalnim karate turnirima postaje „Šabački pobednik“ i nastavlja zlatnim stazama u katama 2014. i 2015.

Šampion Srbije Sotokan Saveza postaje na Otvorenom prvenstvu Srbije u Valjevu 2014., a prvo međunarodno  priznanje je krasi osvajanjem drugog mesta na XV SUPER ENPI KARATE KUPU iste godine. Na tom takmičenju učestvovale su 32 zemlje, a Ana je u konkurenciji  imala 28 devojčica. Nosila je crveni pojas, imala 9 godina i nije htela da primi medalju zbog toga što nije zlatna.

Ana Pajić sa osvojenim medaljama

„Karate iziskuje mentalno jake, uporne ljude. U katama i u borbama potrebno je mnogo razmišljati. Ponekad uhvatim sebe da se u glavi preslišavam katu dok čekam da izađem na tatami(prostirka – prim.aut.). Nikada ne bih uspela bez svoje upornosti, stručnosti trenera, moralne i finansijske podrške porodice“, gotovo u dahu izgovara ova devojčica.

Prelomni trenutak je decembar 2015. godine kada prelazi u KK „Kaišin“ Šabac i samim tim počinje da pripada Fudokan Savezu Srbije, kod trenera Saše Kovačevića, gde se ponovo sreće sa trenerom Anom Mrdić,  koja je sa njom bila od samog početka. Samo 20 dana kasnije prvi put nastupa u novom Savezu i osvaja 3.mesto na Fudokan prvenstvu Srbije u decembru 2015.

U 2016. godini nižu se uspesi pa tako na Otvorenom Kupu Srbije Fudokan saveza osvaja dva prva mesta – u katama pojedinačno i u tehnikama(kihon kumite) u Vrnjačkoj Banji.

Sa trenerom Anom Mrdić

Svoj najveći uspeh postiže u Krakovu, Poljska na Evropskom Fudokan karate prvenstvu odakle izlazi sa još jedom medaljom – 1.mesto u katama pojedinačno i tako osvaja evropsko zlato. Naporan rad sa trenerima Sašom Kovačevićem i Anom Mrdić se isplatio!

„Osećaj kada predstavljaš svoju zemlju i svoj grad Šabac ne može da se opiše. Prati me pozitivna trema, snaga i ponos i strahovito lupanje srca dok svi slušaju našu himnu. Neprocenjiv osećaj. Naročito što znam da me bodre roditelji, treneri i drugari iz kluba.“

Ana je ove godine postala vicešampion Balkana osvojivši dva druga mesta na Balkan Open Karate Championship 2017 u Beogradu.  Zvanični je prvak Srbije Fudokan karate saveza za 2017. godinu sa osvojenim prvim mestom u katama pojedinačno, u Beogradu  8.oktobra ove godine.

Karatistkinja sa četiri i po kilograma medalja

Sebe opisuje kao upornu, tvrdoglavu i društvenu. Trenira tri puta nedeljno po dva sata i tri puta po sat vremena samo kondicioni trening sa tatom ili sama. Nije imala svoj ritual sve do pobede u Poljskoj. Od tada peva u sebi pre nego što počne da radi katu.

Sa Fudokan svetskog prvenstva donela je 3. mesto u disciplini Ko-Go Kumite Team (poluslobodna borba,ekipno), u Kluzu, Rumunija održanom pre nekoliko dana.

„Broj medalja nije bitan! Trenutno ih imam 85, ali nemaju sve istu važnost, mada i manji turniri pružaju iskustvo. Cilj mi je zlato na Svetskom prvenstvu (ove godine sam donela bronzu jer sam bila bolesna). Ali neću se predati! Idem do svetskog zlata“, istrajna je Ana.

I dok sanja da poseti ostrvo Okinavu, prapostojbinu karatea, nama je ostalo samo da se prenemo i shvatimo da oko nas žive deca šampioni – naša zlata!

Autor: A.Vujević

 

Komentari su zatvoreni.