ONI POKRIVAJU I OTKRIVAJU KROVOVE SVETA – PLANINARSKO ALPINISTIČKI KLUB ”ČIVIJA” ŠABAC

Sport o kome se malo priča, malo zna, ali mnogo vredi i doprinosi zdravlju, psihičkom i fizičkom, čisti pluća, proširuje vidike (i u bukvalnom smislu) današnja je „Zorina“ tema. Za ovu priliku, pozvali smo Slobodana Stankovića, licenciranog planinarskog vodiča, a ujedno i dugogodišnjeg predsednika planinarsko-alpinističkog udruženja „Čivija“. O tome šta je planinarstvo, a šta alpinizam, kako izgleda šetnja i penjanje po planini, pričamo sa ovim iskusnim vodičem:

Bobov Kuk – Planinarsko alpinistički klub”ČIVIJA” ŠABAC

-U planinarstvu sam od 1974. godine, kada  sam prišao tadašnjem planinarsko-smučarskom društvu „Cer“. Još kao učenik, bio sam najbolji iz istorije i geografije, pa su me nastavnici savetovali da pokušam. Tu se rodila moja velika ljubav prema ovom sportu, koja do danas nije nestala.

Pre deset godina, 2008., Slobodan će sa bratom Draganom osnovati nov klub „Čiviju“ čiji je predsednik od formiranja do danas. U isto vreme dolazi na ideju da u planinarstvo unese osveženje, novine koje razbijaju dotadašnje klišee i bude posve nov pristup: planinarsko trčanje i veštačke stene. Pre 30-40 godina ovako nešto bilo je nezamislivo, danas je to daleko izglednije, posebno ako se u obzir uzme da će 2020. godine upravo penjanje po veštačkim stenama postati olimpijska disciplina, što je Slobodan intuitivno predvideo još pre 10 godina.

Slobodan Stanković – predsednik kluba

-Bila bi visoka oko 10 metara (koliko propisuje standard da bi mogla da se organizuju i međunarodna takmičenja), sa hvatačima. Penjač bi morao da se dobrano pomuči na pojedinim deonicama, pa čak i da visi na određenim etapama. Postojao bi i instruktor koji sve to nadzire. To je dobro jer je penjanje po prirodnim stenama često opasno po život, čak i kada se nosi puna oprema, a veštačka stena daleko je bezbednija i ne zahteva opremu. Iskren da budem, svaka nesreća za koju znam bila je greška ljudskog faktora, a nikad do opreme – objašnjava Slobodan.

Dolomiti – Alpi

Ideja da se u Šapcu nabavi jedna takva stena za sportsko penjanje postoji, međutim, još nema konkretnih dogovora sa gradskim vlastima. Ona bi se, prema Slobodanovim rečima, sama otplatila za vrlo kratko vreme, investicija nije velika, bezbedna je i siguran je da bi žitelji našeg grada avanturističkog duha imali gde da vežbaju i pokažu svoje sposobnosti. Najbliže veštačke stene su u Beogradu na Adi (najveća u Srbiji), Valjevu, Stražilovu…

Nekad je klub “Čivija” brojao oko 90 članova, a danas ih ima 30-ak. Ono što je važnije jeste da postoji interesovanje mlađe populacije za ovaj sport. Penjači koje treba istaći imenom i prezimenom zbog svog zalaganja i sportskih zasluga su Goran Mosni, Goran Knežević, Marinko Makević, Dragan Lukić, od kojih su poslednja trojica i izuzetni planinski trkači koji su osvajali nagrade. Upravo je planinsko trčanje glavni povod za osnivanje „Čivije“. Najjednostavnije takmičenje za one koji žele rekreativno da se bave planinarenjem jeste da se ode na republičku akciju, gde se ispešači određena kilometraža koja se kasnije boduje na republičkom nivou: koliko je klub izveo učesnika i na koliko akcija je učestvovao. Ovaj tip planinarenja prilagođen je većini učesnika, bitna je masovnost, a u Srbiji postoji i Dan pešačenja, 16. septembar kada se đaci izvode u šetnju po prirodi.

Dolomiti – Alpi

S druge strane, profesionalno i ekstremno planinarenje je sasvim drugačiji tip koji, za razliku od rekreativnog, podrazumeva kompletnu opremu. U Srbiji nema „opasnih“ terena, ali kao ilustracija može da posluži Mon Blan.

Slobodan za narednu godinu planira organizovanje Treking lige Vojvodine, a evo šta je to zapravo:

-To su tri discipline u jednoj: pešačenje, trčanje i orijentacija. Dođete, prijavite se, uplatite kotizaciju i dobijete mapu sa ucrtanim ciljem. Suština je da pređete što dužu stazu (ima ih nekoliko), jer što je staza duža, osvajate više bodova. Drugi parametar koji je bitan jeste koji po redu stižete na cilj. Na svim stazama postoje kontrolne tačke gde se overavaju kontrolne knjižice.

Ovaj prvi treking bi trebalo da se zove “Hajdučki maraton”, sa destinacijom od Crne Bare do Zasavice.

Bjelašnica

Alpinizam je disciplina u planinarstvu koja podrazumeva savladavanje strmih stena koje se ne mogu savladati „običnim“ putem, već je za to potrebna posebna oprema: sigurnosno uže, pojas, karabiner (velika alka koja se kači na uže i povezuje sa klinovima u steni). Uže je zakačeno gore iznad i u slučaju pada, zateže se i sprečava pad. Ako je planinar sam, onda zabada klinove u stenu i na njih kači uže. Nekada je bilo bitno samo da se stigne od podnožja do vrha, a sada je cilj da se odabere najteža moguća staza na putu do vrha. Tako, na primer, alpinistima nije više primarni cilj Mont Everest, kao najviši vrh, već K2, koji je niži, ali daleko teži i ekstremniji, pa samim tim i izazovniji.

Pešića – jezero na Bjelasici

Jedna od anegdota koja se vezuje za Slobodanove planinarske početke glasi otprilike ovako: sedamdesetih godina u modi su bile cipele sa visokom štiklom koje su nosili muškarci. U baš jednim takvim cipelama Slobodan je pošao na Ovčar i pošto nisu mogli da ga vrate samog natrag, ostao je pri ekipi, ali je kažnjen – isključen je sa sutrašnjeg penjanja. Kako nije bilo govora o mirovanju, proradio je adrenalin i Slobodan se sam popeo na jedan od vrhova Kablara i vratio natrag, bez znanja ostatka grupe. Kasnije je tek pričao o svom podvigu, na šta su se mnogi smejali, uključujući i vođu grupe koji ga je bio isključio.

Planina – Mali Krš

Polaznici treba u startu da znaju nekoliko ključnih stvari: vođa grupe/instruktor mora se slušati bespogovorno, potrebna je odgovarajuća izdržljiva duboka obuća, ranac (voda, suva preobuka, jakna, kapa/kačket, pokrivač). Interesantno je da u Slobodanovoj karijeri nijedna životinja nije napala ni njega ni članove njegove grupe, iako su nailazili na poskoke, čuli u blizini medvede…

Vodopad Beli Izvor Donji Milanovac

-Mnogo je opasnosti u prirodi, treba znati kako se vladati. Većinu tih opasnosti ne doživi niko ako je disciplinovan. Planinarenje služi za opuštanje, uživanje u prirodnih lepotama, prepuštanje harmoniji, pročišćenju duha i tela.

Visokogorski izlet

Od planina u regionu ističe Velebit, Staru planinu i vrh Rila na planini Musala (2925m, bugarski nacionalni park), ali smatra da je svaka planina zanimljiva na svoj način. Najdalje dokle su otišli jesu ukrajinski Karpati, iako su oni niži od Musale i spadaju u kategoriju vira normale.

Zimski uspon na Trem – 1810 metara nadmorske visine

Kako planinarsko-alpinistički klub “Čivija” vrši markaciju (obeležavanje planinarskih staza) na Vlašiću, planira se akcija na republičom nivou. Naime,  nastoji se da se sa ostalim planinarima Srbije napravi (i imenuje) jedna transverzala na tom području, u čast herojske pogibije pilota pukovnika Milenka Pavlovića, za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, a koji je iz rodom tih krajeva.

Slobodan ističe da je u planinarenju druženje iznad svega, dobri međuljudski odnosi, kolegijalnost, međusobna podrška i pomoć, a takmičenja su tu da začine celu priču i dodaju adrenalin.

Autor: Boško Živanović

Komentari su zatvoreni.