OPŠTINSKA ORGANIZACIJA SPORTSKIH RIBOLOVACA ”ŠARAN”

Ribolov je oduvek važio za hobi, za smiren i strpljiv pecaroški svet koji voli da časove u dokolici provodi kraj vode. Šapčanima Sava omogućava takve uslove, ili je to ranije činila u većoj meri. Kako i koliko je sportski ribolov zastupljen kod nas, reći će nam Nebojša Nikolić, predsednik Opštinske organizacije sportskih ribolovaca “Šaran”, sa kojim “Zora” razgovara u prostorijama kluba, a koje se nalaze u sklopu “Akvarijusa” na Starom gradu:

Predsednik Nebojša Nikolić ispred prostorija kluba ”Šaran”

-Klub broji oko 150 članova, ali se broj, nažalost, smanjuje. Nema mladog sveta, to ih ne interesuje – iskren je na početku razgovora. -Ovo je inače najstariji klub i u Jugoslaviji, a svakako u Srbiji i Šapcu. U našem gradu je i jedini ribolovački klub (ne računajći privatne radnje). Osnovan je 1929. godine, između dva rata, ima dugu tradiciju i bogatu istoriju.

Klubska vitrina

Nebojša je član kluba od 1968. godine, a predsednik je 12 godina. Član je i Sportskog saveza grada Šapca, čiji je sadašnji predsednik naš istaknuti rukometaš Veselin Vuković. Pre Nebojše predsednik kluba bio je Tomislav Toma Mijatović, danas penzionisani profesor Tehničke škole u Šapcu. Kada se govori o uspesima ribolovaca, ne možemo a da ne pomenemo dva svetska prvaka, Slobodana Popovića i Žiku Arsenovića (članove “Šarana”), dok je Srboljub Velimirović svojevremeno bio član reprezentacije (prvak Jugoslavije), a čiji se pehar takođe nalazi u prostorijama kluba. Najviše nagrada i priznanja, ali i najviše bavljenja ribolovom bilo je ’80-ih godina prošlog veka. Zgrada u kojoj se nalazimo srušena je 1999. godine za vreme bombardovanja kasarne u neposrednoj blizini, da bi već 2000. godine, najviše Nebojšinom zaslugom, bila obnovljena i poprimila oblik kakav i danas ima.

Legendarni Slobodan Popović sa šabačkim alasima

Sadašnji predsednik ima i te kako dostojnog naslednika u sportu na vodi, sina Stefana koji nije ribolovac, ali jeste izuzetan kajakaš – ima preko dve stotine medalja i odlikovanja.

Nikolić svake godine za maraton organizuje kotlić na Savi, odnosno takmičenje u pripremanju najukusnije zakuske “na kašiku”. Druži se već godinama sa legendom šabačkog boksa, predsednikom BK “Mačva” – Draganom Petrovićem – Molerom, čije su prostorije u prvom komšiluku.

Predsednik Nebojša ispred slike sina Stefana, sjajnog kajakaša

Sportski ribolov je takmičenje u pecanju, uglavnom “na plovak”. Kao i u većini sportova, postoji podela na pionire, juniore, seniore… Bodovanje se vrši nekad prema gramaži, negde prema količini ulovljene ribe (1 riba = 1 bod). Za lov se određuje vreme, dva/tri sata. Postoji grupno i pojedinačno takmičenje, a pobednika donosi sudija koji i raspoređuje takmičare pre početka (faktor sreće pri raspodeli mesta često ume da bude ključan). Kada sudija da znak, prvo se kreće sa hranjenjem ribe iz ruke, a kasnije se zabacuju štapovi (sa obale). Kod nas je jedini savezni sudija gorepomenuti Toma Mijatović. Druga takmičenja zavise od reka, pa se može takmičiti u “mušičarenju”, lov na pastrmke itd. U ovom sportu nije, na primer, dozvoljeno koristiti udicu bez “zareza” (kukice) koja služi za brže skidanje ribe, već jedino one standardne, dok veličinu biraju pecaroši sami. Takmičara u proseku bude oko 20, a svaki događaj obavezno se prijavljuje nadležnim organima. Postoje sportski ribolovi mimo obale (iz čamca, manjih brodova), ali oni nisu karakteristični za naše podneblje (lov na jesetre).

-Ponekad se desi da pada kiša, da je nevreme, ali šta možemo, nema odustajanja – sleže ramenima Nebojša. Na jednom takmičenju u Novom Sadu padala je kiša, duvao jak vetar, uslovi katastrofalni! Niko ništa nije uspeo da ulovi, riba ne radi. Samo je jedan pecaroš uhvatio neku ribicu, sitnu, nema šta da je vidiš i proglašen je za pobednika! – priseća se uz osmeh iskusni alas.

Da bi neko bio istinski ribolovac, mora da ima čvrstu volju, veliko strpljenje, da voli vodu i prirodu. Ljudi sa stresnim zanimanjem često dolaze na reku jer ih to opušta i smiruje. Nekad ne bude nikakvog ulova, ali i to je deo ovog hobija, ribolovačka sreća je promenljiva. U savskim vodama prilikom takmičenja, najčešće se hvata širojka, deverika, šljivar, jez, babuška, kesega, crvenperka, bodorka…

Posle privatizacije vode i terena, klub, kako kaže, ide silaznom putanjom. Voda je zagađenija nego ranije, pojedine vrste riba su se proredile, poribnjavanja nema (iako ga je nekada bilo).

-Skoro je uvedena zabrana na lov bele ribe, a to nikad do sad nije bilo. Prema njegovim rečima, kvalitet vode je loš, na Savi nema ni rukavaca ni napera (kamenih postrojenja koje ubrzavaju rečni tok), koji su nekada postojali.

-Kupanje je zdravije kod Sremske Mitrovice nego kod nas – surovo je iskren Nebojša. – Kada se u vodi pojavi rak, znaćemo da je voda opet čista.

Omiljena tehnika pecanja mu je plovak, a najveći ulov ovom metodom je šaran od 12kg, dok je njegov prijatelj i bišvi član Sima svojevremeno uhvatio soma teškog 102 kg.

Svi koji žele da se upuste u vode sportskog ribolova i omasove ovaj sport,  dobrodošli su u klub “Šaran” u “Akvarijusu”, a mogu se javiti na broj telefona: 065/5905271.

 

Autor: Boško Živanović

Komentari su zatvoreni.