OPTIMISTI ŠABAČKOG POZORIŠTA

Sinoć u Šabačkom pozorištu pred početak predstave “Smrt fašizmu” okupljena publika imala je pre svega priliku da pogleda kratak film o Mileni Minji Bogavac, rediteljki pomenute, sada već kultne predstave i da je dočeka ovacijama u trenutku dobijanja nagrade koja se tradicionalno dodeljuje na Međunarodni dan ljudskih prava. Nagradu joj je uručuo Branislav Grubački Guta osnivač Novog Optimizma, a Minja nam je zbog velike treme intervju dala čim se probudila, jer se uplašila da nije sve ovo bio samo san.

Šabačko pozorište - Novi optimizam
Minja Bogavac

Sinoć si  u skoro punoj sali Šabačkog pozorišta dobila vrlo zanimljivu nagradu Novog optimizma. Možeš li našim čitaocima pojasniti šta je zapravo Novi optimizam? I kakva je to nagrada?

Nagradu dodeljuje Pokret Novi Optimizam, pojedincima ili organizacijama koje se zalažu za ljudska prava i vrednosti demokratskog društva. Neki od prethodnih dobitnika su: Mirjana Karanović, Predrag Koraksić Koraks, Rodoljub Šabić i Ivan Ivanji…tako da sam veoma ponosna što se nalazim, ne samo u “dobrom društvu”, već u društvu ljudi čiji rad izuzetno poštujem.  

Imam utisak da si htela da propadneš u zemlju kada si dobila aplauz od strane svih prisutnih, posebno kada su te svi tvoji dragi saradnici ishvalili u kratkom filmu koji su napravili za tebe.

 Zapravo,desilo mi se da se rasplačem, u punoj sali pozorišta. Nisam osoba koja zna da primi kompliment, mnogo se bolje snalazim kada me kritikuju… A pored svih komplimenata koje sam saslušala, videla sam i taj film, sastavljen od video poruka mnogih mladih ljudi sa kojima sam radila. Neke od njih nisam srela godinama… druge viđam svakodnevno i moji su najbliži prijatelji i saradnici.Sama ideja da su svi zajedno spremali ovo iznenađenje… ali i niz internih fora i fazona, koje su mi pripremili… sve me je to ostavilo bez daha. Poželela sam da mogu sve zajedno da ih zagrlim, pa sam se – kao prava tetka, rasplakala od nežnosti. To se ne uklapa u moj imidž.

Vidi još: EKSKLUZIVNI INTERVJU SA DIREKTORKOM ŠABAČKOG POZORIŠTA 

Svi koji se bave kulturom znaju za tebe i svi znamo da si buntovnik. Da li si buntovnik s razlogom ili bez razloga…?

Emotivni buntovnik

Buntovnici bez razloga rastu u nekim srećnijim društvima. U ovom našem, nažalost, razloga za bunt ima i previše. Zanimljivo je, međutim, što su optimizam, nada i radost– postali najveći bunt, najveći pank i najveća alternativa. U društvima koja proklamuju da je sve dobro, zadatak umetnika jeste da pokažu i tamnu stranu. U našem društvu, međutim, pravi je izazov govoriti da nije sve crno i da ima nade. Ovde je bunt svaki pokušaj da se svetli u mraku!

Predstava “Smrt fašizmu”

 Da li je ovo tvoja prva predstava “Smrt fašizmu” koju si režirala i koju si dovela specijalno da Šabac vidi, jer Šabac važi za poseban grad. Kažu u Šapcu ima i pismenih? Da li si imala tremu kako će Šabac prihvatiti?

 Da budem iskrena, imala sam tremu.Već pet meseci, proučavam šabačku publiku, a sada je šabačka publika mogla da“prouči” mene. Trudim se da u Šabačko pozorište ne dovodim svoje predstave, pa sam zato bila presrećna kada je Novi optimizam, odlučio da – povodom dodele nagrade, dovede ovu predstavu i da šabačkoj publici omogući slobodan ulaz. 

 I sama si mlada a vidim da izuzetno forsiraš mlade, motivišeš ih, aktiviraš,teraš ih da razmišljaju. Šta misliš, da li ćeš uspeti u svemu tome?

O Ribarima i Slobodi

 Nagradu “Dobar primer Novog Optimizma”, u velikoj meri, dobila sam upravo zahvaljujući svom radu na podsticanju aktivizma mladih. Sinoć sam, u onom kratkom filmu, videla u kako su sjajne ljude porasli, oni neki mladi sa kojima sam radila… i to je uspeh! Možda ne mogu da pokrenem revoluciju, ali znam da na svetu postoje neki fenomenalni mladi ljudi, na čija sam razmišljanja imala prilike da utičem. To je sasvim dovoljno da bih se osećala uspešnom.  

Đorđe Damnjanović

Komentari su zatvoreni.