Pesmu i igru zamenila je samoća

Bosiljka Vasić iz Drenovca, nekada je uveseljavala celu Srbiju. Nema kafane u kojoj ona i njen muž nisu nastupali. Tako je bilo, dok su bili mladi i srećni. Kada su stigle godine, sve se promenilo. Suprug je Bosiljku napustio. Od brige i nemoći ona se razbolela.

„Meni je šezdeset četvrta godina. Više nikome ne trebam. Ovu kuću smo nas dvoje napravili. Sada me samoća ubija. Nekada smo radili po Bosni. Bilo je novca i svega što smo poželeli. Onda je on otišao od kuće. Našao mlađu ženu“, priča Bosiljka.

U neizmazanoj kući, u Drenovcu, živi sama. Dobija socijalnu pomoć i od toga se izdržava. Pomažu joj i meštani, posebno komšije.

„Kad neko umre, ili bude svadba u komšiluku, meni donesu hranu. Ovo što imam para, trošim na lekove. Imam unuke, ali oni isto nemaju od čega da mi daju. Svako živi svoj život. Dok sam radila, dobra sam bila. Sad nemam njima da dam, a i njima treba“, priča.

Bosiljka ima dvoje dece i sedmoro unučića. Međutim, kako kaže, i oni sastavljaju kraj sa krajem, tako da za nju ništa ne pretekne.

„Radila bih nešto, ali sam bolesna. Imam osteoporozu. Sad sam dobila punu kesu lekova. Nisam u stanju da radim. Dok sam bila mlađa, sve je bilo lako. Starost je mnogo teška“, priča.

U kući šporet na drva. U garaži dva metra drva, za celu zimu. Nada se pomoći, jer sama ne može, a život ne pita.

M.Č. Gubelić
Foto: J.Gubelić

Komentari su zatvoreni.