POST – VREME TOPLIH MISLI, MILOSRĐA I PRAŠTANJA – U SVIM KULTURAMA IMA ISTI SMISAO!

Podseti me, moja tetka, Svetlana Lužajić (inače fan Zorainfo portala), rođena Sarajka, da se bliži Ramazan, mesec posta i najveći praznik za Muslimane.

Ramazanska trpeza

Tako mi dade ideju za ovaj tekst koji nema samo nameru da da neke osnovne informacije o Ramazanu i hrani. Namera mu je i da utiče i probudi toleranciju prema drugoj religiji čijih pripadnika svakako ima u našem okruženju. Kod nekih od nas, verovatno i u prijateljskom, pa i rođačkom krugu.

U pomoć priskoči i moja najstarija kumica, rođena Šapčanka, Vladislava Rašković, sada već gospođa ALFADEL koja mi posla pomoć iz Abu Dabija. Od septembra prošle godine je srećno udata za jednog divnog i tolerantnog Karima, mladog čoveka širokog osmeha i velikog srca.

Post se ne razlikuje mnogo od posta u pravoslavnoj religiji u smislu vežbanja discipline, uzdržavanja ne samo od određene vrste hrane i pića, pušenja, korišćenja žvakaće gume i, naravno senzualnih zadovoljstava.

Vernici koji poste bi trebalo da usredsrede svoj um na molitvu, čiste misli, duhovnost i milosrđe. Post nas podseća na samokontrolu i patnju drugih – budi empatiju u nama, za one manje srećne, tako da muslimanska vera poziva na milosrđe. Pravila posta nam pomažu da očistimo kako telo tako i duh.

Što se tiče hrane, postoje razlike. Kod Muslimana je tokom posta dozvoljeno da jedu sve što inače jedu, samo u određenom periodu dana.

OD SEHURA DO IFTARA!

Tokom Ramazana služe se dva glavna jela: doručak – SUHUR, pre svitanja i IFTAR – večera, posle zalaska Sunca. U periodu između, ne sme se ništa ni jesti niti piti. Poseban je izazov postiti leti, na velikim vrućinama. Naravno, da vera ne nalaže svima da se drže ovih pravila. Ne moraju da poste deca mlađa od 13 godina, stariji, fizički i mentalno bolesni ljudi. Trudnice i porodilje su, takođe pošteđene posta, kao i žene tokom menstrualnog ciklusa.  U nekim muslimanskim društvima, ljudi koji propuste obrok posta, nesebično hrane siromašne i nesrećne tokom sehura i iftara.

Suhur bi trebalo da bude zdrav obrok koji će obezbediti energiju potrebnu da se “pregura” dan. Završava se molitvom sa izlazećim Suncem. Na kraju dana, kada Sunce zalazi, počinje molitva i uzdržavanje od hrane se prekida iftarom – večerom. Mnogi Muslimani prekidaju svoj post jedući urme pre večernjeg obroka. Mogu nastaviti da jedu i piju preko noći do idućeg suhora. Na kraju ramazanskog meseca, vernici slave Festival prekida posta koji se zove Eid al-Fitr.

Obroci za suhur i iftar sadrže sveže voće, povrće, halal meso  razne vrste hleba, sireve i slatkiše. Dobro je koristiti namirnice koje sadrže dosta vode zbog neophodne hidratacije organizma.

Vrste hrane variraju u zavisnosti od regije, bilo da je to Srednji Istok, Evropa, Azija, Severna Amerika i dalje.

Obroci se služe ili kod kuće u krugu porodice ili u džamijama, a i drugim mestima, vezanim za muslimansku zajednicu.

 HALAL MESO – Dozvoljeno, odnosno meso onih životinja koje su zaklane po propisima islama. To znači da se misli na spomen Božijeg imena pre nego se životinja ubije iz vatrenog oružja ili se zakolje pazeći da se ne odvoji glava od tela pre nego što umre. Svaki drugi način usmrćivanja životinje je neprihvatljiv. Sva krv se mora iscediti iz životinje.

HRANA ZA RAMAZAN ŠIROM SVETA

 Počećemo od Sarajeva, jer je gospođa Svetlana Lužajić dala ideju. Vrsta hrane koja se sprema za Ramazan se ne razlikuje mnogo od one u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, osim što Sarajevo ima, kako kaže, i ne samo ona jednu specifičnost. To je TOPA, koja je neizostavan deo iftara i deo tradicije Sarajeva. Pravi se tako što se tope kajmak, puter, maslo i različite vrste sira.

Topa

Vladislava daje kratak opis: Posti se od prvog izlaska sunca pre prve moltive FAJR. Tada kreće suhur (suhoor), a tradicionalna jela su FOUL, (egipatski fava pasulj) i jaja u svim oblicima koja se služe sa humusom i arapskim pita hlebom. Tu je i SAMOSA (zamotuljci od  kiselog testa sa spanacem, sirom ili mesom) kao i FALAFEL. U danasnje vreme, za suhur se preporučuju laganije namirnice, koje ne izazivaju žeđ, ali i održavaju sitost tokom dana – ovsena kaša, hleb od celog zrna, smutiji itd…

Nakon suhura i fadžr molitve obično se odspava jos malo, do posla.

Sunčana strana tiganja

Sledeći obrok dolazi sa zalaskom sunca – zove se IFTAR. Smatra se najvažnijim obrokom. Iftar sledi nakon Magreb molitve. Post se UVEK prekida urmom i laban jogurtom.

Posle toga se postavlja velika trpeza, jer je Ramazan najveći islamski praznik kada je porodica svaki dan na okupu. Tradicionalna jela za iftar su – supa od sočiva, sarmice od vinovog lista, jagnjeći ouzi (veliki komad jagnjećeg pečenja u birjani pirinču za raznim začinima i orašastim plodovima), harees – mešavina pšenice i jagnjećeg mesa, gi butera koje se satima priprema, punjeno povrće (tikvice, paradajz, patlidžan…),  bamija.

Za desert se obično služi UMM Ali (slično pudingu od hleba sa medom i bademima), KUNAFA – kolač sa sirom u šećernom sirupu i baklava.

  • Indijci jedu Dahi vadey: knedle od sočiva potopljene u začinjen so sos od jogurta kao i pržene začinjene komadiće piletine koja je prethodno marinirana.
  • Haleem – paprikaš od mesa, pšenice i sočiva se jede na Srednjem Istoku, ali i u Indiji, Pakistanu i Centralnoj Aziji.
  • Ramazan Kebabi – jelo od komadića jagnjetine ili junetine, luka, jogurta i pita bread (vrsta lepinje) je omiljeno kod Turaka.
  • Severna Afrika se sladi vrstom mahune sličnom pasulju ili grašku, pripremljenom kao namaz sa belim lukom.
  • Kinezi pripremaju Paomo – supu sa ovčetinom i u nju potopljenim hlebom.
  • Fattoush je jedna od uobičajenih salata napravljenih od povrća i lepinje koju jedu Libanci i arapske zemlje.
  • U Konafah – pecivu pripremljenom od kora za pitu i sira uživa Srednji Istok.
  • Indonežani služe Kolak – voćni desert sa palminim šećerom i listom i mlekom od kokosa. Nekada dodaju bananu, mungo pasulj ili jackfruit, tj. plod drveta NANGKA (Drvo sa najvećim plodom na svetu, koji može da teži od 5 do 50 kilograma. Plod sadrži na stotine semenki bogatih proteinima, kalijumom, kalcijumom i gvožđem, kao i vitaminom C. 

 BUDITE UMERENI I POŠTUJTE HRANU!

Kuran upozorava da se ne baca i rasipa hrana. Da se ne preteruje u jelu i piću. Pisala sam o leftovers, pa evo i ovde se pominju. Višak hrane ostavljati u frižideru i čuvati za kasniju upotrebu.

Kažu da je islam i socijalna vera, jer podstiče da se jede sa ostalim članovima porodice, prijateljima i komšijama, jer je u tome veća radost. Tako ćemo ostati istinski siti i zadovoljni. Postom se jača zahvalnost prema hrani, a i on nam pomaže i da shvatimo da u svetu ima mnogo gladnih.

Posluženje

Hrana se mora deliti sa drugima, naročito sa onima koji je nemaju. Pročitah da hraneći gladne, hranimo se sevapima. (A, valja sevape “hvatati”!)

Pitome misli u glavi, težnja za čistim telom i duhom, uživanje u okupljanju porodice za praznik, empatija, potreba za milosrđem, osećaj zadovoljstva kada pomognemo drugima… Nismo baš toliko različiti, mi, ljudi širom ove planete.

“SVRHA RELIGIJE JE DA KONTROLIŠETE SEBE, NE DA KRITIKUJETE DRUGE!“, Dalaj Lama

 

Autor: Olga Perić, dipl. psiholog i kulinarski mag

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*