ROĐENJE PRESVETE BOGORODICE – MALA GOSPOJINA

Sveta Deva Marija rodi se od starih roditelja svojih, Joakima i Ane. Otac joj beše iz plemena Davidova, a mater od roda Aronova. I tako ona beše po ocu od roda carska, a po majci od roda arhijerejska, i time već predobražavaše Onoga, koji će se iz nje roditi, kao Cara i Prvosveštenika. Njeni roditelji behu već ostareli, a nemahu dece. I zato behu postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom.

I u skrušenosti svojoj moljahu se Bogu s plačem, da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga čeda, kao što je nekad obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka. I Bog svemogući i svevideći obradova ih radošću, koja je prevazilazila daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove. Jer im darova ne samo ćerku no i Bogomajku; ozari ih ne samo radošću vremenom nego i večnom. Dade im Bog samo jednu ćerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka, – ali kakvu ćerku i kakvog unuka!

Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga. oltar Boga Živoga, trapeza hleba nebesnoga, kivot svetinje Božje, drvo najslađega ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane. Rođena u Nazaretu, a posle 3 godine odvedena u hram Jerusalimski, odakle se vratila opet u Nazaret, da uskoro čuje blagovest sv. arhangela Gavrila o rođenju Sina Božjeg, Spasitelja sveta, iz njenoga prečistoga i devičanskoga tela.

Narodni običaji i verovanja

U narodu se ovaj praznik slavi i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju.

Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti. Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad. Pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu. Obeležava se 21. septembra svake godine. Na ikoni se događaj rođenja Svete Djeve Marije predstavlja tako da majka Ana leži na postelji, novorođena Marija u kolevci, a okruženi su mnogim srodnicima.

Mala Gospojina u Šumadiji smatra se velikim praznikom i slavom. Domaćini koji ne slave slavu, odlaze sa porodicom svečano obučeni na raznorazne i mnogobrojne sabore i vašare, koji se održavaju oko crkava, odnosno u crkvenim portama.

Ovaj dan je dobar za održavanje svadbi i veridbi. U Glamočkom polju održava se veliki stočni vašar. Najveći vašari u Srbiji su u Negotinu i Šapcu. Veruje se da će jesen i zima biti blagi, bez mnogo hladnih dana, ako na Malu Gospojinu bude vedro bez oblaka i ako se vidi sunce veći deo dana. Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku Gospojinu, prema narodnom verovanju, postoje i određene zabrane. Žene tako ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove. Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Na ovaj dan navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.

Hoćemo li u Šabac na vašar?

Nadaleko čuveni vašar koji se svake godine održava 21. septembra na Malu gospojinu postao je gotovo sinonim za Šabac. Proslavila ga je pesma čije su početne reči “Oćemo li u Šabac na vašer”? toliko ušle ljudima u uši, da često prilikom susreta služe kao reči pozdrava upućene Šapčanima od sagovornika  koji su iz neke druge sredine. U dane vašara, a on traje 7-8 dana, od ove godina po prvi put na lokaciji stare kasarne i starog grada tik uz Savu, sjati se na desetine hiljada ljudi.

Molitva Bogorodici na danšnji dan

O, Presveta, Prečista, Preblagoslovena Djevo, Vladarko Bogorodice, Koja si od neplodne rođena, i zbog čistote duše i tela, udostojila se biti Majkom Sina Božijega, Gospoda našega Isusa Hrista, s Kojim na nebesima stanuješ i imaš veliku slobodu pred Presvetom Trojicom, od Koje si uvenčana vencem večnog carevanja, zato svi k Tebi smireno pribegavamo i molimo, izmoli nam od Svemilostivog Gospoda Boga, oproštaj svih naših sagrešenja, voljnih i nevoljnih, stradalnom otačastvu našem, spasenja, mira, tišine i obnovu pobožnosti, vremena mirna, i bezmetežna, bez buna zlih, izobilje zemaljskih plodova, povoljan vazduh, blagovremenu i umerenu kišu, i sve za život i spasenje potrebno, isprosi nam u Hrista. Sina Svojega Boga našega. Naročito pomozi nam da se ukrasimo dobrim običajima i delima, da koliko uzmognemo, budemo podražavaoci Tvome svetom životu, kojim si se od detinjstva ukrašavala, ugađajući Gospodu, i toga radi javila si se časnija od Heruvima i slavnija od Serafima. Da, Presveta Gospođo, budi nam u svemu brza Pomoćnica, i ka spasenju premudra Nastavnica, da ugledajući se na Tebe i Tobom pomagani, udostojimo se biti naslednici Nebeskog Carstva, koje nam je stekao Sin Tvoj stradanjima svojim, a obećao onima koji ispunjavaju svete zapovesti Njegove. Jer si Ti, Gospođo, jedina naša Nada i Uzdanica pred Bogom, i Tebi sav naš život predajemo, očekujući da zbog Tvoga posredništva i zastupništva ne budemo posramljeni u čas izlaska našega iz ovoga sveta, i na strašnom Sudu Sina Tvoga, Hrista Boga našega, nego da se udostojimo stajanja s desne strane Njegove, i da se tamo večno radujemo sa svima, koji su Mu od početka ugodili, i da ga bez prestanka slavimo, hvalimo i blagosiljamo sa Ocem i Duhom va vek veka. Amin.

A. Perić

 

Komentari su zatvoreni.