Šabac i ona

Šabac i ona

 

Leži jedan grad kraj Save,

tvrđava ga čuva stara.

U gradu su oči plave,

koje mladi pesnik vara.

 

Oko grada brda, polja,

sve behara kad maj dođe.

Nije ona ništa bolja,

Pa da ne može da prođe.

 

Kad u ponoć sve zastane,

ne vide se oči tada.

Al’ u zoru kada grane,

pesnik plače izvan grada.

 

Sad mu dragu ljubi neko,

oči plave izgubio.

Odseli se baš daleko,

ali makar ih je izljubio.

Autor: Aleksandar Ilić

Komentari su zatvoreni.