ŠABAC PO PRVI PUT U ISTORIJI IMA REPUBLIČKOG PRVAKA U MAČEVANJU – DESETOGODIŠNJEG DEČAKA!

Kada je neko republički prvak u mačevanju i istovremeno kapiten fudbalskog tima, dovoljno je neobično. A kada taj neko ima svega deset godina, treba li dalji komentar? Upoznajte našeg sugrađanina, Luku Rankovića, dečaka koji je upravo ispisao istoriju Šapca – jer naš grad prvi put od kada postoji, ima republičkog prvaka u mačevanju!

Luka Ranković

Učenik OŠ “Nata Jeličić” prvo se počeo baviti fudbalom. U fudbalskoj priči je pet godina, od kojih poslednje dve u “Mačvi” na poziciji veznog igrača. Šutira i levom i desnom. Shvatio čovek da mu ide, pa trenutno brusi svoj talenat kod trenera Milana Jovanovića. Shvatio i trener da mu ide, pa Luku čuva kao oči u glavi. A shvatila i beogradska “Zvezda” da Luki ide i tu se priča ozbiljno zahuktava. Razlog? Luka ima preko 80 medalja sa fudbalskog terena, više puta je proglašavan za igrača utakmice i najboljeg strelca, a pobeđivao je i poznate klubove iz Grčke, Bosne, Rumunije, Hrvatske, Španije… Šta posle ovoga reći, sem da je Luka rođeni fudbaler? I jeste. I smeši mu se fudbalska karijera. Samo što je i rođeni mačevalac! E, za to se već nije znalo. Sve dok…

Luka_FKMacva_Zorainfo
Luka rođeni fudbaler (izvor:Facebook)

-Osnovao sam klub mačevalaca u Šapcu 2015. Prvi i jedini do danas. Nekako mi bilo logično da moje dete krene, pokuša… – počinje priču ponosni Lukin tata, Vladan Ranković.

-Nismo još ni zaživeli kako treba, kada nas “Vojvodina” iz Novog Sada poziva na međunarodno takmičenje. Deset država, 300 takmičara. Prihvatamo i idemo, tek da se pojavimo, dobro znajući da smo mlad, neiskusan klub bez velikih potencijala u početku. Poveo sam trojicu dečaka, među kojima i mog sina. Iskreno, tada nam je bio cilj da makar “pogodimo” protivnika. Međutim… Čudo se desilo toga dana. Luka, ne samo da je pobedio sve svoje protivnike u grupi, već je pobedio sve u eliminacijama i ušao među prvih četvoricu. Na kraju osvojeno treće mesto!

Rođeni Šampion

Treće mesto na međunarodnom takmičenju za sedmogodišnjaka koji je tek uzeo mač u ruke, nema iskustva, nema medalja, i – nema straha! U finalu protivnik tri glave viši i daleko iskusniji (treći u Hrvatskoj!). Skakalo se od sreće, suze Lukine i suze tatine, visoko na ramenima svog roditelja i pogled ka srpskoj zastavi! Haos, publika u transu! Prvi put se ime našeg kluba “Cerski junaci” iz Šapca iscrtalo na šampionskoj karti mačevanja, crvenim, krupnim slovima. I ostaće još dugo, dugo…

Sreća, neko bi rekao? Ako je i sreća vodila mač mladog Luke tada, sigurno nije na svim drugim turnirima kasnije.

-Ohrabren ovim neočekivanim uspehom, shvatio sam da ovo može da postane ozbiljna priča. 2016. godine organizovao sam prvi međunarodni turnir u Šapcu, gde su puleni našeg kluba “pokupili” 4-5 medalja. Doveli smo 36 zemalja u naš grad. Prema rečima novinara, nijedan sport niti klub u Šapcu nije okupio toliki broj država. Od tad pa nadalje, na svakom turniru, gde god smo otišli, osvajali smo između šest i deset medalja. Uzevši u obzir koliko smo mlad klub, uspeh procenite sami. Sad skoro smo se vratili sa takmičenja u Zrenjaninu sa devet medalja – nastavlja priču Vlada Ranković.

Za sve čitaoce koji bi da znaju više, ili se, možda, ohrabreni Lukinim uspesima, i sami odvaže da pokušaju, on objašnjava:

-Postoje tri vrste oružja, a u zavisnosti od toga su različita pravila:

  1. Mač – gde je važeća površina uboda celo telo (glava, prst, peta). Gde god da se protivnik pogodi, poen je. Ako protivnik i vi istovremeno pogodite jedan drugog, poen ide na obe strane.
  2. Floret – gde je važeća površina uboda samo prsluk, odnosno torzo i to bez rukava. Ovde je pravilo: ko prvi krene u napad, ima prednost. Ako se dvojica ubodu u isto vreme, poen dobija onaj koji je prvi krenuo u napad. Ali, ako vam pri vašem napadu protivnik odbije oružje, automatski dobija prednost u napadu.
  3. Sablja – gde je važeća površina uboda torzo, glava i rukavi (ruke). U sva tri slučaja nosi se kompletna zaštitna oprema koja je elektronski povezana sa aparatima koji registruju ubode, odnosno poene. Postoji grupna faza, do pet poena, koja traje tri minuta. Posle toga kreću eliminacije, do deset za mlađe selekcije, a za strarije do 15 poena.

Za mačevanje su najvažniji refleksi i brzina. Ali ne samo to.

Luka sa drugarima iz kluba

-Nikad ne potcenjujem protivnika. Obično ga pustim da me ubode dva, tri puta, da vidim njegove “fore”. Veoma mi je bitno da predvidim njegov potez, a onda u glavi stvorim sliku mog napada i tako pobeđujem – objašnjava nam mladi šampion svoju taktiku.

Tremu nema, siguran je u sebe svaki put kad ukrsti oružje sa protivnikom. Deluje nestvarno da stiže sve: na treninge fudbala, mačevanja i u školu.

-Sigurno da postoje odricanja. Posebno sam zahvalan treneru “Mačve” kao i celokupnoj upravi fudbalskog kluba na maksimalnom razumevanju i podršci u trenucima kada moramo da biramo: utakmica ili turnir u mačevanju. To su uvek teške odluke; tako je za sada, videćemo…

I još malo medalja 🙂

I dok popularnost u školi raste, a pobede se ređaju, priča vrtoglavo juri napred, da bi u sezoni 2016/2017. naš Šapčanin postao republički prvak! Prvi i najmlađi!!!

Medalja ima toliko da prekriju Luku od glave do pete, ne bi se video od njih! Do sad 59 iz mačevanja, plus sve one silne iz fudbala… Na pitanje koje su mu medalje draže, Luka se malo nećka:

-Možda su malo draže ove sa mačevanja, jer tu sam zaslužan isključivo ja, a u fudbalu svi delimo uspeh. Najveća podrška su mi mama i tata, kao i trener. Želja mi je da budem svetski prvak u fudbalu i mačevanju. Znam da ću to postići ako se potrudim dovoljno. U životu nikad ne treba odustajati od svojih snova!

 

Još rađaju majke Obiliće!!!

Živeo nam, šabački D’ Artanjane! Đokoviću s mačem i kopačkama!

Zaparaj nebesa i ugraviraj svoje ime među zvezde!

 

Autor: Boško Živanović

(u sklopu projekta “Šabac – grad sportskih šampiona”, podržanog od strane Grada Šapca)

Komentari su zatvoreni.