ŠABAČKA TVRĐAVA –NAŠA NEVESTA SA ČIPKASTIM VELOM!

S lepim vremenom eto i potrebe da se prošetamo i provedemo vreme negde van kuće. Šapčani vrlo često „padaju“ na čari zidova. Gle čuda, vrlo neobičnih zidina. Zidina utvrđenja na Savi koje odoleva vremenu i svojim šakama od kamena nas vraća u vekove kada je ovo je mesto bilo poprište istorije, dok je danas spomenik jednog vremena, borbe, opstanka i bremena.

Iako se ta nemirna stihija od Save poigrala njenim oblikom, od davnašnje tvrđave „odgrizla“ je njen severni deo pa Šapčani i posetioci našeg grada nisu u prilici da vide da je ovaj neživi istorijski podsetnik ustvari četvorougaonog oblika sa kupolama na svakom uglu sem one na istočnoj strani koja je trapezoidnog oblika. Podignuta je 1471. godine, od strane Isa-beg Isakovića i veoma podseća na one u Kladovu i Zemunskom Gradu zbog osmanlijske arhitekture tog vremena.

Tadašnji Bigir Delen(probijač boka) služio je za odbranu i kroz vreme bio nastamba mnogih; Mađari 1476. su je naseljavali do 1521.godine kada pada u osmanlijske šake i ostaje po imenu Zaslon do 1867.godine kada zvanično biva predata u ruke knezu Mihailu pod imenom Šabačka tvrđava.

Šabačkа tvrđava 1527. godina (Izvor:Wikipedija)

I dok u svojim nedrima čuva istoriju, bojne pokliče, strepnje i odvažnost onih koji su je prisvajali ona je danas tu, nemo podsećajući da ljudi sa sobom ništa ne nose sem sećanja. Ogledajući se u Savi koja joj je uzela koliko i dala, Šabačka tvrđava „Stari grad“ danas je mesto mnogih zbivanja i središte svega onog što nije bila vekovima – kulture, zabave, opuštanja i uzdaha.

Šapčani je grle i svojataju, kao kad dobijete malo dete pa su, iako ne u potpunosti, iskoristili potencijal koji ove zidine nose na svojim plećima već sedam vekova.

Danas „Stari grad“ počinje da živi dolaskom proleća kada stope neumornih Šapčana hode njenim okolišem i čine ga mestom susreta, prvih poljubaca, geografskom tačkom gde se možete zabaviti i baviti sportom. Pobedila je humanost!

Šabačkа tvrđava unitrašnjost (Izvor: Wikipedija)

ŠLF(Šabački letnji festival) ne bi nikada bio to što jeste da nije okoline i ambijentalnosti ovog spomenika, tek danas osvetljena i donekle restaurirana, ova stamenita gospođa zna prigrliti 10000 ljudi svake godine. I nastavlja neumitno da obara rekorde širine svog zagrljaja.

Trim staza, sportski tereni i igralište mame zdrav duh Šapčana da se takmiče, zabave ali i dokažu da je ova tvrđava pravi magnet za provođenje vremena u prirodi.

Iako načičkana ugostiteljskim objektima i vikendom krcata omladinom ona se jutrom budi okupana suncem i dok počešlja svoju kosu od trave koja je okružuje eto i novih ljudi koji dan provode tamo gde Sava ljubi njene obale.

Šabački letnji festival

Čišćenjem obale i krčenjem mesta gde je nekad bila kasarna, Stari grad je dobio na punoći i širini pa se ovde može kampovati, ljubiti u tajnosti, voleti u javnosti a najvažnije – prostora za igru za najmlađe je na pretek.

U sezoni matura ovaj spomenik je nezaobilazno krajnje odredište jer  se maturanti pešice upute tvrđavi koja im pruža mogućnost da se opuste i pevaju a da pritom nikom ne smetaju. Sem nekim umornim plovkama koje znaju ovde hvatati san.

Leti, kada Celzijus dobije svoju bitku i reši suvišne garderobe naše sugrađane mnogi spas pronalaze baš u senci Starog grada, plaže koju bi trebalo dovršiti ali i visokih stabala u blizini same tvrđave. More je tamo gde zamislite!

Kontradiktorno je to da STARO ustvari uvek pruža NOVI doživljaj ida ova ljubav je stara koliko i sami Šapčani. Da li stara ljubav zaborava nema?

Ona je tu, čeka da je posetite, čeka da vas isprati, nekada je nemilosrdna pa to učini rojem krvožednih komaraca pa kažete da se više nećete vratiti ali ona je nevesta koja nikada ne skida veo pa vas njene tajne iznova privlače njenim usnama i konačnom otkrovenju.

Možda je konačna istina ustvari to da Šabac ima dijamant koji može da izbrusi i učini ga vrednim divljenja i vrednim posete iz cele Srbije i onda kada nije ŠLF. Možda napokon uspemo skinuti taj čipkani veo sa njenih ali i sa svojih očiju.

 

Autor: Aleksandar Vujević

 

 

Komentari su zatvoreni.