ŠABACKI KIKBOKSER ČIJI UDARCI TRESU REGION

Sport je kao i fakultet: ako se ne pronađeš u jednom, tragaš za drugim. Dok ne prepoznaš sebe. Odlično je kada se mlad čovek bavi jednim sportom, izuzetno je ako se bavi i drugim, a ako pride ima i uspeha… Naš Šapčanin, Saša Sale Jovanović, upravo je započeo sportsku karijeru kod nas, zatim se preselio u Sloveniju, osnovao porodicu i promenio sport. Ispunjen je, vredan, aktivan, uspešan i za “Zorainfo.rs” govori o svojim dostignućima

Vaterpolo ekipa iz Jadranske lige
Vaterpolo ekipa iz Jadranske lige

-Trenirao sam prvo vaterpolo, godinama. Voleo sam taj sport i volim ga i danas. Sa već pristojnim stažom, u 17. godini počinjem da treniram i kick-boks. U Šapcu je postojao jedan klub, pa sam trenirao paralelno dva sporta. Tada sam shvatio da obožavam borilačke veštine.

Gulia top fight night

Krajem 2009. godine Jovanović se seli u Sloveniju, Lokev, pored granice sa Italijom. Seća se da je sedeo u sobi i razmišljao na koji način da napravi nešto od svog života. Želeo je da izađe iz svakodnevice koja se svodila na relaciju posao-spavanje-izlasci. Želeo je nešto konkretno, nešto što će zaokupiti njegovu pažnju, gde će usmeriti energiju i gde naprosto pronalazi sebe. Uz sve to, loša materijalna situacija i politički sistem u Srbiji bili su samo vetar u jedra njegovog jedrenjaka koji je sve sigurnije plovio van granica otadžbine.

Saša stvarno obožava borilačke veštine, jer se nije zaustavio u boksu. Pored toga kreće u aikido i kung-fu vode, trenira i krav magu, iako najviše domete postiže upravo u boksu. Međutim, ne svodi se, kako je uvreženo mišljenje, sve samo na puko udaranje protivnika. Nije to besomučno udaranje u džak satima i satima… Kako zaista izgleda i šta je sve neophodno u ovom sportu, pojašnjava šabački šampion:

-Boks biram zbog “stand up” borbe, jer je brz, dinamičan. Moraš konstantno biti u akciji, brzina misli je izuzetno važna, delići sekunde su presudni. Kao u šahu, koncetracija ne sme da popusti. O kondiciji da ne trošim reči, rad nogu, fizička priprema se podrazumevaju… Bitna je eksplozivnost, hladna glava, srce… Svako ko se nađe u ringu zaslužuje poštovanje. Zato volim kick-boks, obuhvata skoro sve.

Mec u Portogruaru, Sasa je sa plavom kacigom

Za profesionalno bavljenje odlučuje se pre dve godine, mada je u već pomenutom vaterpolu imao zavidne uspehe. Idole u boksu nema, ali postoje sportisti po čijim smernicama ide. Ovaj sport je izgradio dosta velikih takmičara i svako od njih ima različit stil borbe. Pošto je nižeg rasta, Saša u tom smislu izdvaja Gokhan Sakija, pokojnog Andy Huga, Tajsona… Klub u kom se trenutno nalazi zove se Dyamond Gym, iz Trsta. Tamo trenira oko godinu dana i prezadovoljan je.

Mugendo fight knigh, pobeda nokautom u 30. sekundi

-Kick-boks ima više disciplina. Ja sam u K1 disciplini. Tu su dozvoljeni udarci od kolena do glave, uključujući i samo koleno. Svaka kombinacija ruku mora se pratiti radom nogu. Za vreme borbe mozak obradi deset puta više informacija nego u normalnim uslovima. Usput moraš da “čitaš” protivnika, šta će da uradi, da te ne iznenadi, moraš da predviđaš pokrete…

Treninzi su veoma zahtevni i naporni, počev od bazičnih priprema, preko nadogradnje da zaključnih finesa. Obavezan deo svakog treninga je trčanje, jer se kondicija podrazumeva, bilo da je u pitanju amatersko ili profesionalno bavljenje. Obavezni su još i “shadow” tehnika (tehnika sa zamišljenim protivnikom) i istezanje. Zagrevanje traje 15-ak minuta, posle čega dolazi preskakanje vijače u različitim ritmovima i to traje 20-ak minuta. Sledi rad na džaku ili fokuserima (što spada u teže treninge), zatim pomenuta “shadow” tehnika (nekoliko rundi), pa trbušnjaci, vežbe snage i istezanje. Treninzi treba da budu različiti, ali i efektni. Oprema u amaterskoj konkurenciji je ista kao i za treninge: bandaž za ruke, rukavice (veličina 10), štitnici za zube, štitnici za noge, za genitalije, kao i kaciga. U profesionalnom meču od opreme nose se samo rukavice, štitnici za zube i za genitalije.

Trevizo ulazak u ring

Detaljna pravila za “Zorine” ljubitelje kick-boska su sledeća: amaterski meč traje 3×2 minuta, a profesional 3×3 ili 5×3 minuta, u zavisnosti od discipline i od organizacije. Meč se može završiti nokautom, tehničkim nokautom, odlukom sudija, diskvalifikacijom, neodređeno i “no contest”. Obojica, sudija i ring doktor, imaju potpuni autoritet da prekinu borbu u slučaju povrede borca. Meč ocenjuju trojica sudija, s tim da se pobedniku daje deset poena, a gubitniku devet ili manje. Ako je runda neodređena, obojica boraca dobijaju deset poena. Ako je posle tri runde borba neodređena, sudijski poeni su poništeni i jedna ili dve runde od tri minuta se održavaju. Tada sudije odlučuju ponovo poenima svaku rundu posebno. Ako je posle ekstra runde (rundi) meč još uvek neodređen, sudije odlučuju ko je pobednik po toku cele runde gledajući i na najmanje razlike. Meč se može završiti neodređenim samo u slučaju da oba borca padnu i ne mogu više da se podignu, ili u slučaju nenamerne povrede u zadnjim momentima meča. “Tri nokdoun” pravilo takođe postoji – tri nokdouna u jednoj rundi se vode kao tehnički nokaut. Obavezno je brojanje do osam (sudija mora odbrojati do najmanje osam poslije svakog nokdauna). Sudija ima pravo da proglasi nokdaun borcu koji po njegovom mišljenju izgleda previše loše da bi nastavio meč). Borac je spašen zvonom samo u zadnjoj rundi (u slučaju nokdauna i odbrojavanja sudije i zvonjenja zvona za kraj runde pre nego što sudija odbroji do deset). U Sašinoj K1 konkurenciji dozvoljeni su svi udarci i koleno. Protivnik se ne sme udarati posle sudijskog znaka, protivniku se ne smeju okrenuti leđa…

Posle napornog treninga

Prema kategorijama podela je sledeća:

ženska

  • bantam, 46-48kg
  • pero ,48-52kg
  • laka, 52-56kg
  • srednja 56-60kg
  • lakoteška, 60-65kg
  • teška, 65-70kg
  • superteška, 70+kg.

muška

  • muva, 48-51kg
  • bantam, 51-54kg
  • pero, 54-57kg
  • laka, 57-60kg
  • poluvelter, 60-63.5kg
  • velter, 63.5-67kg
  • polusrednja, 67-71kg
  • srednja, 71-75kg
  • lakoteška, 75-81kg
  • poluteška, 81-86kg
  • teška, 86-91kg
  • superteška, 91+kg

Saša pripada superteškoj kategoriji, budući da ima 108 kg. Iako je veoma uspešan u svom omiljenom sportu (o čemu svedoče brojna priznanja i nagrade), kada uđe u ring sa protivnikom, ponekad mu kroz glavu prođe misao: “Zašto mi je ovo trebalo u životu?”. Ipak, ubrzo se seti svojih početaka i motiva i tada sve dođe na svoje mesto. Za njega je psihička priprema možda čak i važnija od fizičke i često ga bavljenje boksom podseća na šah: prisustvo duhom je presudno!

Drina, 2018. osvajanje casnog krsta 9. put zaredom

Do sada ima tri velike nagrade sa takmičenja: “Top fight night”, “Trevizo kage fight night”, “Mugendo fightr night”,  dok ga ove godine u septembru (Novi Sad) čeka Internacionalni turnir pod pokroviteljstvom Evropske kick-bosk federacije (Fate fight night), a Prvenstvo Republiike Srpske i Balkanski kup u novembru.

U vaterpolu i plivanju osvaja skoro sve: više puta bio je prvak delfin stilom, kao i prsnim stilom, višegodišnji vicešampion Srbije sa generacijom 1987. u vaterpolu (golman), osvajač Slovenačke lige (2012), Slovenačkog kupa (2012), učesnik Jadranske lige (2012), igrao je protiv najjačih evropskih vaterpolo timova:  “Pro Recco”, “Jug”, “Mladost”, “Budvanka rivijera”, “Jadran” iz Herceg Novog… Igrao je i protiv najvećih svetskih asova: Filipovića, Prlainovića, Madaraša, Pijetlovića, braće Varge, Malaraha, italijanskog golmana Tempestija itd.

Dva šampiona – Sale i sin Lazar

Najveći uspeh, kako kaže, za sada nije postigao i još uvek traga za njim, ali može slobodno da se pohvali da je ring delio sa daleko iskusnijim borcima i izlazio kao pobednik. Iz Venecije ima medalju, kao i iz Treviza, na redu su državna prvenstva… Za ljubitelje reke Save i maratona nije nepoznanica da je Saša i višestruki osvajač šabačkog tradicionalnog plivanja za časni krst na Bogojvaljenje.

-Bavite se sportom i budite svoji, ne sledite lažne idole! – poručuje mladima i budućim sportistima Šapčanin Sale Jovanović.

 

Autor: Boško Živanović

Komentari su zatvoreni.