ŠABAČKI MARATONAC KOJEM JE SVAKI KRUG POČASNI!

Šta spaja karate, američki fudbal i maraton? Na prvi pogled ništa. Na drugi pogled, spaja ih naš sugrađanin, koji se proslavio u sva tri sporta na sebi svojstvene načine, krajnje  profesionalno i predano. U svoj pretrpan raspored uvrstio je sat vremena rezervisan za “Zoru”, gde iznosi svoje početke, stavove, uspehe, ali i savete za buduće mlade šampione. Naš sagovornik je maestralni Predrag Ilić (36), sa sportskom karijerom od preko 25 godina.

Predrag Ilić
Predrag Ilić

-Potičem iz sportske porodice, a to uvek nosi određeno breme i odgovornost. Moj otac bio je čuveni Zoran Ilić – Fiksa, koji je na ovim prostorima ostavio traga u maltene svim sportovima (“Metaloplastika”, “Zorka” košarkaški klubovi, karate), što kroz aktivno bavljenje, što u organizacionom smislu. Dobio je nagradu za životno delo, a jedan je od osnivača kluba američkog fudbala Šabac “Šarks”.

Sa najmladjim clanovima KK Macva-Bambi

Interesantno je da su i Predrag i Nenad (brat) svoje početke vezali za karate klub “Mačva Bambi” iz Šapca gde je jedan od osnivača bio upravo njihov otac. U istom klubu trenirali su i Jelena Stanković, višestruki prvak sveta i drugi državni reprezentativci sa značajnim rezultatima. Očevo nasleđe nastavlja se, od malih nogu, kroz Predragovo i bratovljevo usavršavanje u karateu i po devizi: “šta počneš, moraš i da završiš”, postaju karate majstori. Na početku, bile su to samo kate, ali vrlo brzo dolaze do sportskih borbi, jer su fizičke predispozicije nasledili od oca. Predrag je u ovom sportu višestruki državni prvak u sportskim borbama (kategorija kadeta), a brat Nenad dogurao je do vicešampiona sveta na karate kupu za mlađe uzraste. Uskoro se javlja nova primamljiva prilika, te Predrag prelazi u jedan od najjačih klubova u regionu, “Dijamant” iz Zrenjanina, gde osvaja još značajnih međunarodnih i državnih medalja, a bio je i član njihove najjače selekcije što se tiče Prve savezne lige. Sa balkanskih prvenstava ima tri medalje: dva zlata i jedno srebro. To bi bilo zaokruženje takmičarske priče, a sasvim prirodno, nakon toga sledi trenerska karijera u više klubova, pogađate – i te kako uspešna!

Sa trenerskom postavom KK Obilic Beograd
Sa trenerskom postavom KK Obilic Beograd

Ovi i ovakvi uspesi bili bi dovoljni da ispišu biografiju jednog penzionisanog majstora borilačke veštine, međutim, za našu priču, to je tek trećina. I to skraćena trećina, jer strogo uredništvo “Zore” kaže “no-no” kada se previše raspišem (iako današnji sagovornik za svoja postignuća zaslužuje roman u nastavcima). Elem,  dokazavši (pre svega sebi) da je kadar dosegnuti najviše ciljeve, držeći se strogih očevih principa, Predrag se uskoro okreće novoj/staroj ljubavi: američkom fudbalu, te u tom kontekstu nastavljamo priču.

Nenad Ilić u akciji američkog fudbala

-Treći kanal sa svojim sportskim programom uticao je, devedesetih, na sve nas klince, posebno kada je američki fudbal u pitanju. Međutim, sam kraj ove dekade (bombardovanje), nije nam omogućio da nešto ozbiljnije pokrenemo, iako je u gradu bio priličan broj interesanata. 2003. godine nas 50-ak organizovano smo igrali na gradskom stadionu, na “Grbavici”, da bi moj otac sa svojim prijateljima podržao celu tu priču. Tako se 2003/2004. osniva klub Šabac “Šarks”. Tu sam više pomogao oko organizacije, ali sam takođe bio i aktivni igrač nekoliko sezona, koliko su to moja konfiguracija i telesni sklop omogućavali. Brat je bio jedan od vodećih igrača, odigrao je nekoliko sezona za beogradske “Plave zmajeve”, koji su konstantno kandidati za titulu, a imao je i reprezentativne pozive.

Američki fudbal (kao i karate) zahteva dobru fizičku pripremu (nekad čak i dva treninga dnevno), što će ga kasnije dovesti do maratona, čime se danas aktivno bavi. Različite sportove spaja, ne samo dobra kondicija, već i jaka unutrašnja volja i želja za dokazivanjem i, što je važnije, samodokazivanjem i samopotvrdom. Predrag je IT stručnjak, ima svoj posao koji mu dnevno oduzima i do deset sati. Na pitanje kako postiže sve i da li ima odricanja, smeši se:

Nenad Ilić – Šabac Sharks

-Naravno da ima. Ali ja na to gledam drukčije: meni je sport ventil, ne obaveza, od mog primarnog posla. Tu se duhovno i fizički praznim i punim baterije. Moj posao je statične prirode, a dinamika van njega savršeno se uklapa u životni tempo. To je ravnoteža, pre svega, ali, ističem, na prvom mestu razlozi su zdravstvene prirode, dobro očuvanje tela i duha.

Polu maraton u Pragu_Zorainfo
Polu maraton u Pragu

Dobra radna organizacija i raspodela vremena, kako ličnog, tako i u okviru tima koji vodi na trenutnoj poziciji, ključni su za postizanje uspeha čak i na više frontova. Iako su karate i ova vrsta fudbala “borilački”, ovaj drugi bio je više “prelazna faza” do maratonskog trčanja. I mada višestruko potvrđen šampion, na početku ovog sporta, bio je skeptičan:

-Ideja se rodila iz razgovora sa koleginicom Marijanom Tršić, vrsnim trenerom fitnesa sa dugogodišnjim iskustvom u atletici. Pričali smo o polumaratonu, nisam verovao da i to mogu, ali se ispostavilo da su moji kondicioni treninzi u zbiru slični pripremi za polumaraton. Rešio sam da pokušam. Od tada pa sve do danas, trčanje mi je nepresušan izazov i primarni sportski izbor.

Maraton – Bratislava

Za Predraga, ovo je takmičenje sa samim sobom, pomeranje sopstvenih granica. Prednosti trčanja su i konstantna nova poznanstva i putovanja kroz koja se na jedan poseban način iz specifičnog ugla upoznaju novi gradovi i destinacije. Iako do sada ima istrčanih 30-ak polumaratona i tri maratona, svoje uspehe ne tumači kao klasične, već kao strogo lične. Jedan takav je i pretrčan autentični Atinski maraton, staza na kojoj se trčao Olimpijski maraton 2004, jer je uopšte preći ciljnu liniju, sama po sebi sjajna motivacija. Ako se tome doda podatak da se ne trči po gradu, već preko legendarnog Maratonskog polja, kao i to da Peđa nastoji da svaku trku završi u prvih 15-20% učesnika, zaključak ostavljamo čitaocima.

-Treba naročito napraviti paralelu između rezultata i postignuća: moj rezultat je, recimo, balkanski prvak u karateu, a u maratonu nemam značajan plasman, ali imam postignuća. Na primer, pomenuti atinski maraton istrči 60% učesnika… U atletskim krugovima postoji deviza čuvenog Emila Zatopeka: “Ako želiš da osvojiš nešto, trči 100 metara. Ako želiš da doživiš nešto, trči 42 km”, koju Predrag doživljava na sledeći način: “Ako želiš da se trkaš i pobediš druge, trči 100 metara. Ako želiš da pobediš sebe, trči 42km”.

Predrag Ilić i Asmir Kolašinac

Maraton istrči za oko 4 sata, a polumaraton za nešto više od 100 minuta, sa željom da oba rezultata smanji, prvi na 3 sata, a drugi ispod “stotke”, što se u atletskim krugovima svrstava u sasvim solidne rezultate. U maratonima od pet ili deset hiljada učesnika, osećaj je uvek izuzetan. Na pitanje kako se oseća kada ga pretrči neki kenijski takmičar, Predrag odgovara:

Beogratski maraton

-To možete da ispratite kao kad golman isprati penal Siniše Mihajlovića u najboljim godinama. Posebno je zadovoljstvo uopšte učestvovati sa takvim atletskim divovima i to je moj lični uspeh i zadovoljstvo. Ovde su najvažniji istrajnost i stabilnost, a to se uči i stiče godinama.

Idola u maratonu nema, ali lično uživa da prati uspehe Mo Faraha, koji dominira svetskom scenom na pet i deset kilometara.

Atina maraton

U svoju “maratonsku biografiju” upisuje i nedavni beogradski, ali i najsvežiji iz Slovenije/Austrije (prelazila se dva puta granica u toku trčanja), gde se poslednjih sedam kilometara silazi sa asfalta i kreće se planinskom stazom (samim tim menja se i nadmorska visina). Pre mesec dana odlazi u Prag i Bratislavu, gde za 24 sata istrčava dva polumaratona. Posebna želja mu je da bude učesnik velikog njujorškog maratona, prestižnog u svetu, za koji trebaju posebne kvalifikacije (određeno prolazno vreme sa prethodnih trčanja). Na ovo takmičenje čeka se godinama, prijavljuju se na desetine hiljada učesnika, a čitav događaj je vanserijski jer se trči sve vreme kroz prepune ulice grada, sviraju rok bendovi… Još jedno elitno takmičenje je i “World majors”, odnosno šest svetskih metropola: Njujork, Boston, Čikago, London, Berlin i Tokijo. Kada osoba “istrči” sve gradove (za čije učešće takođe trebaju zavidna postignuća), to je kruna atletike.

Planovi su mu šareni, “kombinuje” duge i kratke destinacije: 14. jun je “Business Run”, Beograd, zatim 16. jun ide u Kulu, prvenstvo Srbije na 10 km, 24. jun, Novi Sad i noćni maraton (na očev rođendan kome posvećuje trku svake godine), a sezonu završava ponovo u Beogradu, na maratonu u čast patrijarha Pavla. Od početka septembra se ponovo aktivira na šabačkom polumaratonu (štafetna trka, tri takmičara po 7km), da bi 27. septembra učestvovao na značajnom svetskom maratonu u Moskvi. Zatim u saradnji sa sjajnom ekipom iz “Active Traveling” tima slede Ljubljana, Valensija i ostale, u trkačkom svetu značajne destinacije. Poseban izazov u kome želi da se okuša jeste “Ironman” (Frankfurt), triatlon, tj. 4 km plivanje, vožnja bicikla 180 km i maraton, a sve to uzastopno! Ovo je svojevrsno takmičenje do granica ljudske izdržljivosti.

Sa ocem Zoranom (dodela nagrade za sportistu Podrinja 1999 godine u organizaciji sportskog lista Sport u Podrinju i RTV AS).

Šabački sport generalno vidi u ekspanziji, raspoložen je za svaki vid saradnje koji može doprineti boljitku grada, kao što je to nekada činio njegov otac Zoran Fiksa.

Za kraj, Predrag se suočio sa trik-pitanjem: Da li je prevazišao oca u sportu?

-To je isto kao da me pitate da li pevam bolje od njega (Zoran je bio sjajan pevač), na šta se ne bih udostojio da pokušam da odgovorim još dugo, dugo… Dabome, najveću zahvalnost dugujem majci koja bratovljevu i moju sportsku karijeru bezrezervno podržava sve ove godine.

Poruka svim mladima i budućim šampionima?

-Kroz sport uvek treba iznova preispitivati sebe, a pobede treba da budu one duboko lične. Da budeš bolji danas od jučerašnjeg sebe – poručuje izuzetni Predrag  Ilić.

Autor: Boško Živanović

(u sklopu projekta “Šabac – grad sportskih šampiona”, podržanog od strane Grada Šapca)

 

 

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*