ŠAPČANKA KOJA UMESTO ČETKICE SLIKA VATROM!

Šapčanka, Marija Spasojević(21) je devojka koja umesto četkice, u ruci dok slika, drži lemilicu ili gravericu u zavisnosti kako je ponese raspoloženje i sam motiv pa preliva svoje vizije stvarnosti na drvo, odnosno na staklo. Čarolija nastaje tek kad zamiriše paljevina ili kad se digne oblak prašine – tada u gustom dimu nastaju fantastični radovi naše sugrađanke.

Marija na radnom zadatku

Marija je jedina iz generacije nastavila da se profesionalno bavi onim što je sa velikim uživanjem radila na smeru – graver umetničkih predmeta, pri Školi primenjenih umetnosti u Šapcu. Retki se otisnu na ova putovanja jer je u pitanju zanat, za šta treba talenat i vežba koja se stiče radom.

Marijin alat

„Praktična nastava i profesor Vladimir Kojić su krivci zašto sa ovoliko ljubavi radim sve ovo. I ja sam sad tu između pirografije i graviranja. Dve ljubavi u jednoj – u umetnosti. Umetnost je odraz umetnikove duše i osećanja, traganje za lepim i osmehom posmatrača. To sam ja našla u ovim zanatima“, s radošću govori za Zorainfo.

Nikola Tesla sa izumima (Marijin najdraži rad)

Pored pomenutih tehnika, Marija tokom školovanja osvaja nagrade u grafici(štampanje na presama sa posebnim štamparskim bojama – prim.aut.) te ima po jedno prvo, drugo i treće mesto. Za tu ljubav “krivi” profesoricu Natašu Jovanović. Takmičenja iz tehnika koje će obeležiti njen budući život u našoj zemlji nema pa se ova devojka ubraja u retke zanatlije!

Intervju (Kulturni centar)

S plinskom lemilicom u rukama i obrađenim komadom lipe u radionici ove Šapčanke nastaju predivne nijanse braon boje na drvetu. Iako plače dok radi(lipa ispušta jake mirise pri obradi – prim.aut.) to su suze radosnice jer joj vatra pomaže da se izrazi kako ona želi.

Crni Biser (rad na drvetu)

„Prvo radim skiciranje na drvetu motiva, slike indigom, palim lemilicu i krećem senčenje i pisanje vatrom. Vrlo je zahtevno i nemam prava na grešku jer je nemoguće ispraviti učinjeno. Obožavam spajanje boje drveta i nijansi dobijenih spaljivanjem. Volim da radim motore, a najneobičniji zahtev klijenta bio je brod. Sada pripremam kolekciju brodova, a radim i ikone u drvetu.“

Rad na staklu na kraju njenog školovanja, na temu „Nikola Tesla“ obišao je ne samo školsku izložbu, Kulturni centar i Narodni muzej već i izložbu u Beogradu. Uporedo sa maturskim radom Marija je gravirala na staklu kompleksnu sliku ovog velikog naučnika i pobrala velike pohvale i priznanja. To joj je najdraži rad.

Sveti Vasilije Ostroški (gravura na staklu)

„Sa staklom je drugačije, lakši su potezi, lakša ruka, može dosta da se eksperimentiše. Staklo oživim bojama pa likovi i motivi postanu kao pokretne slike. U radu koristim dijamatske iglice, a efekte senki dobijam posebnim gumama za senčenje.“

U radionici, koju trenutno oprema, provede dnevno i do šest sati bez imalo muke i sa istim žarom kakav je na njenoj lemilici ali pod maskom zbog isparenja i prašine. Naučila je lekciju te otkad je razbila graviranu kaligrafiju rađenu na staklu na dan izložbe svoje radove više ne nosi u kesi već pažljivo pakuje u kartone.

Pored klasičnih slika ova umetnica radi i ikone na staklu. Do klijenata dolazi preko preporuke i već sada popunjava svoj radni kalendar za početak sledećeg meseca jer ljudi vole neobične, retke ali i kvalitetne radove.

Ima dosta planova, najpre će izlagati sa preko 50 radova na štandu u centru grada, zatim je u pripremi izrada stranog sajta jer vlada veliko interesovanje za ovaj tip umetničkih dela u inostranstvu, planira praviti suvenire Šapca kombinujući drvo i staklo jer su upravo to tri njene najveće ljubavi. Sanja o samostalnoj izložbi kada će biti u prilici da se Šapčanima predstavi u punom sjaju, baš onakvom kakav je njen osmeh dok radi.

Džimi Hendriks

I dok se trudi da stare zanate vrati u sadašnjost mi smo sigurni da je divna budućnost već izgravirala za nju put, bilo vatrom ili gravericom.

 

Autor: A.Vujević

 

Komentari su zatvoreni.