SPORTSKO UDRUŽENJE OBARAČA RUKE ”CAR DUŠAN SILNI” – ANTIĆ BOJAN

Dokaz da svi sportovi ne moraju nužno da budu dinamični jeste i obaranje ruke. Do nedavno naš grad nije imao nijedno registrovano udruženje ovog tipa, a onda je mladi entuzijasta Bojan Antić (27) preuzeo stvar u svoje ruke. I to bukvalno. On je danas i “Zorin” sagovornik i u prijatnom okruženju njegovog stana ćaskamo o njegovim počecima, uspesima, karijeri…

Pobeda protiv dva rumunska prvaka . Najvece pobede do sada Marian Rotaru I Daniel Andronace

-Moj prvi ulazak u ovaj sport jeste turnir 2012. godine u Valjevu. Za njega sam saznao preko interneta, prijavio se i osvojio treće mesto, bez ikakve pripreme. Jednostavno, radoznalost me povukla, želeo sam da pokušam, ne sluteći u kom smeru će se sve odvijati. Bišvi višetruki šampion Srbije u obaranju ruke, Marčelo Rusovan, rekao mi je da sam supertalentovan i da bi trebalo da krenem sa treninzima.

Sa treninzima mladi Antić ne kreće odmah, već naredne dve godine učestvuje po raznim turnirima gde obično zauzima 6. ili 7. mesto. Tek nešto kasnije, počinje ozbiljno da se priprema i rezultati su vidljivi: na raznim takmičenjima po Srbiji zauzima prvo ili drugo mesto. Baveći se ovim novopečenim sportom, nailazi na izvesnog Slobodana Novakovića koji ga na pet turnira dobija pet puta (od toga jedan državni 2014). 2015. godine uzima državno zlato u kategoriji do 85 kilograma, zatim ide u Mađarsku na svetski kup (3. mesto), pa  u Zagreb (5. mesto).

Bojan Antić

-Tada me zove Hasan Adžitovor, predsednik Evropskog saveza, da obaram ruku na turniru u Rumuniji. Bilo nas je osam, a pobedio sam dva Rumuna koja su bila dva drzavna prvaka, dobio sam i Bugare, ali nisam uspeo protiv Turčina – sportski priznaje Bojan.

Ipak, karijera ide dalje uzlaznom putanjom i 2016. godine prelazi u kategoriju 110+ kg i uzima državno zlato desnom, a srebro levom rukom. Iako mu zvanje prvaka Srbije omogućava da ide direktno na svetsko prvenstvo, Ivan smatra da tada još nije bio dovoljno spreman i nastavlja da osvaja turnire po gradovima Srbije (“Novi Sad open” i sl). Svetsko kao i evropsko prvenstvo održava se svake godine i svaki put se bira država gde se takmičenje organizuje. 2017. i 2018. godine ne učestvuje na turnirima (desna ruka) zbog povrede lakta, iako se mesec i po dana pripremao trenirajući sa Goranom Žepinom, apsolutnim višetrukim prvakom Srbije u obaranju desne ruke. Ipak, ove godine uzima zlatnu medalju u obaranju leve ruke, a to mu je ujedno i najdraža medalja zbog pauze od dve godine. Bojan je i član reprezentacije Srbije (od 2015), jedini je iz regiona išao među “top osam Balkana”.

Priprema za takmičenje izgleda ovako:

-Radimo sparinge sa trenerima. To je slično kao za zvanične mečeve, ali nije isto, ne ide se 100% intezitetom. Bitni su uglovi, vežba se zona napada, šta kome odgovara. Postoje tri tehnike: huk, top-rol i pres. Borba može da se odvija u dva pravca: spolja i iznutra. Kada krene borba, jedan takmičar uvek “ide” spolja, a drugi iznutra, u zavisnosti ko je šta i koliko vežbao i ko je jači u kom položaju. Najbolje je sve znati i prilagođavati se protivniku, ne svodi se sve na snagu, već je odnos snage i tehnike/mentalne pripreme 50:50. – iskusan je Bojan. Kod redovnih treninga, 2-3 puta nedeljno radi se sparing, dva puta rade se uglovi (pomoću sportskih guma), zatim dva puta teretana (vežba se statika sa tegovima), kako se bliži turnir, statika se smanjuje, a više se “rade” uglovi, a smanjuje se i težina.

Zlato 2016 godine

U zvaničnim mečevima postoje dvojica sudija, jedan glavni i jedan pomoćni. Pre početka zglobovi moraju biti ravni, a kreće se na “ready” i “go!”. Postoje graničnici sa obe strane, čija ruka prva dodirne graničnik, taj gubi. Na evropskim i svetskim prvenstvima postoji forma dupla eliminacija: svi pobednici idu do finala; kad izgubiš jedan meč, ideš na B stranu, a kad izgubiš i drugi, ispada se. Sve dok se pobeđuje, ide se dalje. Postoje i supermečevi, tj. borba jedan na jedan, a odvija se u šest rundi. Kategorije polaze od 60, 65, 70, 75kg… pa do 110.

Sa sparinga sa Žepinom

Najteži mečevi i danas su mu, kao i pre nekoliko godina, sa Slobodanom Novakovićem, protiv koga znaju da potraju i preko minut (iako Bojan sve druge mečeve rešava za nekoliko sekundi). Posebno pamti jedan supermeč 2015. godine kada je Slobodan vodio rezultatom 2:0, a Bojan pobedio sa 4:2. Borba je trajala preko 20 minuta…

Trema postoji pre početka, a kad izađe pred protivnika, gubi se. Preko puta njega, obično su nabildovani, mišićavi. Kaže da se ne plaši, ali da najjači protivnici retko kad izgledaju tako.

-Obično ni na ulici ne biste po nekom rekli da je obarač ruke, kamoli šampion. Takvi nemaju velike mišiće, sve je u tetivama.

Klub “Car Dušan Silni” jedini je klub ove kategorije u Šapcu. Antić ga je osnovao 2014. godine na predlog Marčela Rusovana, kako bi se privukao što veći broj mladih i kako bi zaživeo ovaj sport. Po osnivanju, klub broji oko 15 članova, dok ih danas ima 20-ak. Ivan je potpredsednik kluba, dok je predsednik Željko Dukić. Već se naziru njegovi naslednici, a jedan od njih je i Tomislav Avrić.

Pobeda protiv dva rumunska prvaka . Najvece pobede do sada Marian Rotaru I Daniel Andronace

Za pet godina Bojan vidi sebe kao prvaka Svetskog kupa u Mađarkoj i među šest najboljih u Evropi. Savet budućim obaračima ruke glasi:

-Najvažnija je posvećenost i ona pobeđuje talenat. Uživajte u ovome, ne obarajte radi slave, već zato što to volite. I družite se! Uspesi će vremenom doći, kao i sve drugo, kada se uloži dovoljno truda i želje – jasan je šabački šampion.

Svi oni koji bi da se okušaju u ovom sportu i pridruže “Caru Dušanu Silnom”, više informacija mogu dobiti na kontakt telefon: 061/814-72-67.

 

Autor: Boško Živanović

Komentari su zatvoreni.