SVETA PETKA – ZAŠTITNICA, NADA I SPAS

Sveta Petka ili Paraskeva je najznačajnija svetica srpskog porekla, a koliko je velika govori činjenica da je slave i pojedini nehrišćanski narodi. Sveta Petka je zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih. Svetica koji donosi čuda, zdravlje i sreću!

Sveta Petka Paraskeva
Sveta Petka Paraskeva

Srpska pravoslavna crkva je slavi 14. oktobra po starom, odnosno 27. oktobra po novom kalendaru.  Brojni vernici na ovaj dan odlaze u hramove posvećene svetiteljki, tvrdeći da se ona uvek odazove molitvama, posebno za zdravlje i sreću porodice. Ali, kad je neko jednom prizove u svoj dom, ona kasnije dolazi i nepozvana, kad god porodici preti neka nesreća, a narodna verovanja kažu da na današnji dan ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, a pogotovo to ne treba da rade žene.

Život svete Petke

Rodila se u gradu Epivatu, koji se nalazi na obali Mramornog mora između Silimvrije i Carigrada u Trakiji polovinom 10. veka.  Poticala je iz imućne i pobožne porodice.

Molitva Svetoj Petki Paraskevi
Molitva Svetoj Petki Paraskevi

Jednom Petka kao desetogodišnja devojčica, kada s majkom beše u crkvi, ču reči Božanskog Evandjelja :“Ko hoće za mnom da ide neka se odreče sebe i uzme krst svoj i za mnom ide”. I ove joj se reči duboko urezaše u srce. Po izlasku iz crkve ona srete prosjaka, i krišom od majke ona skide sa sebe svoju skupocenu haljinu i dade je prosjaku, a sama obuče njegove dronjke. Kada dođe kući i roditelji je ugledaše u dronjcima, oni je izgrdiše i strogo joj zapretiše da to više ne čini. No ona produži i dalje to činiti. Na grdnje zbog toga, ona je roditeljima odgovarala da ona drugačije ne može živeti!

Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, gde se zamonaši u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputi u Jordansku pustinju, živeći strogim asketskim životom, gde se radi Hrista podvizavala sve do svoje starosti.

Dok provođaše život u pustinji, lukavi vrag joj zaviđaše na vrlinama i pokušavaše da je sanjarijama i prividima zaplaši. Često puta uzimajući na sebe obličje raznih zveri, on kidisaše na svetu podvižnicu da bi je omeo na putu podviga. Ali divna nevesta Hristova Paraskeva izabra Višnjega sebi za utočište i Njegovom pomoći, a znamenjem svetoga krsta, odgona vrage, pokida sve đavolske zamke  i potpuno pobedi đavola. Jer ona pri ženskoj prirodi svojoj steče muški razum i pobedi đavola kao David Golijata.

Živeći u pustinji jedne noći po običaju svom stajaše na molitvi i sa umilenjem pružaše ruke svoje k nebu, ugleda anđela Božijeg u obliku presvetlog mladića, dok neki kažu deteta, koji došavši k njoj reče: Ostavi pustinju i vrati se u tvoje otečestvo: potrebno je da tamo predas svoje telo zemlji, a dušom da se preseliš Bogu. Udubivši se u smisao prepodobna razumede da je to naređenje od Boga, i radovaše se i tugovaše u isto vreme, radovaše se što ce se uskoro razrešiti tela, a tugovaše sto ce se rastati sa pustinjom. No, pokoravajući se nebeskoj volji prepodobna krenu u svoje otečestvo.

Posle povratka, poživela je još dve godine. Vernici su je sahranili po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih.

Mošti svete Petke

Mošti svete Petke
Mošti svete Petke

Bogougodni Hrišćani iz tog mesta posle javljanja svetiteljke u snu nekom Georgiju i Jefimiji pronašli su mesto gde su bile zakopane njene mošti, izvadili su ih iz zemlje i položili u hram svetog Petra i Pavla u Epivatu. Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle ih bugarski car Jovan Asen 1238. godine prenese u Trnovo, da bi bile prenete u Vlašku nakon pada Bugarske pod Osmanlije. Kada je i Vlaška postala ugrožena turskim upadima, a na molbu srpske kneginje Milice mošti su prenete u Beograd. Kad je Sulejman I 1521. godine osvojio Beograd, on uz ostale dragocenosti prenosi u Carigrad i mošti sv. Petke. Na molbu moldavskog gospodara Vasilija1641. godine mošti su prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze (osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu).

Čuda svete Petke

Toliko ima poznatih čuda ove velike svetiteljke, da bi teško sva stala i u jednu knjigu, tako da ćemo nabrojati samo neka od njih:

Svetinje Rumunije, Jaš – Sveta Petka Paraskeva

“Prvo i najveće čudo svete Petke je sama činjenica da njeno telo, koje je bilo godinama zakopano u zemlji, nije istrulilo. Njene svete mošti zaista podsećaju na živog čoveka koji je samo nakratko usnio“ – zabeležili su autori monografije „Sveta Petka – slava srpska i zaštita vernih“, naglašavajući kako se upravo preko njenih moštiju već vekovima projavljuje velika Božija milost, koja se vidi u čudesnim isceljenjima, ozdravljenjima brojnih ljudi koji dolaze da joj se pomole, bez obzira na veru i nacionalnu pripadnost. Kao jedan od novijih navode i primer studentkinje muzičke akademije koja je bila bolesna od leukemije.

“Posle mnogo napora lekari su rekli da nemaju više šta da preduzmu. Tada su roditelji, skrhani bolom, pohitali čudesnom lekaru, moštima Prepodobne, s jakom verom, s molitvama i suzama, da im isceli kćer”.

Tokom dva meseca sveštenici Saborne crkve i roditelji zajedno sa kćerkom molili su se Bogu i Prepodobnoj za isceljenje. Nakon revnosnih molitava, devojka se potpuno iscelila od leukemije, tako da su se čudili svi lekari, a početkom sledeće godine vratila se na Akademiju, na predavanja.

Vekovi prolaze, a priča o svetiteljki i dalje nadahnjuje srca vernih. I snaži veru, vraćajući nas, uvek iznova, samoj njenoj suštini.

Sveta Petka u Srbiji

Manastir Petkovica iz 13. veka

Širom Srbije nalazi se oko 240 manastira i crkava posvećenih sv. Petki. Nisu retki ni izvori za koje se veruje da su lekoviti.  Jedan od njih je izvor sv. Petke u kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu gde su njene mošti dugo vremena počivale.

Spomen crkva Svete Petke u Šapcu

Na teritoriji Šapca ovoj svetiteljki su posvećene dve svetinje, Manastir Petkovica iz 13. veka izgradjen  u moravskom, srpsko –vizaantijskom stilu, a nalazi se u istoimenim mestu,  Petkovica, nedaleko od Šapca.

Druga svetinja je Spomen crkva Svete Petke u Šapcu je podignuta 2006. godine na inicijativu Udruženja građana „Most”, u blizini mesta gde su po oslobođenju 1944. godine postradali viđeniji građani Šapca i u kojoj se svake godine služi parastos nedužno stradalim žrtvama.

Imajući u vidu sve napisano, jedini način za završetak ovog teksta je molitva:

Sveta Petko, Božija svetiteljko, moli Boga za nas!

Autor: A.Perić

Komentari su zatvoreni.