Tvoja kuća je moj dom

Na području Šapca, Bogatića i Vladimiraca u 106 hraniteljskih porodica, smešteno je 170 dece. Cilj Centra za porodični smeštaj i usvojenje je da deca koja odrastaju van svojih porodica postanu ljudi i zasnuju svoje porodice. Na tom putu je dvadesetogodišnja Katarina Uzelac, studentkinja druge godine Visoke medicinske i poslovno-tehnološke škole u Šapcu, sa prosekom 9,20. Pored škole, radi honorarne poslove i mašta da doktorira i ima svoju prodicu.


Sećanje na ne tako veselu prošlost, za Katarinu je istovremeno teško i bolno.
„Tata mi je umro 1996. Nakon toga smo kratko živeli sa majkom i bakom, posle čega nas je majka ostavila i sve do moje 10. godine gajila nas je baka, dok se nije razbolela“, priča sa setom Katarina.


Jedino rešenje bila je hraniteljska porodica, u koju je ubrzo smeštena sa bratom. Promenili su tri doma, dok se brat nije osamostalio, a Katarina hrabro krenula ka svom cilju. Upisala je Visoku medicinsku i poslovno-tehnološku školu u Šapcu, džeparac zarađivala radeći preko omladinske zadruge, bila je edukator u borbi protiv hepatitisa i HIV-a. Ona i dalje grabi napred, sa jasnim ciljem.

„Cilj mi je da završim školu, da se usavršim, da završim i master, ako budem mogla i doktorske, tako da sam jako zahvalna mojoj baki, što me je tako odgajila i što me je izvela na pravi put, kaže ova hrabra devojka, kojoj najveću motivaciju i snagu daje uverenje da je njena baka, iako više nije živa, na neki način uvek uz nju.


Jasminku  Micić upoznala je u Centru za porodični smeštaj i usvojenje pre pet godina. Deci bez roditeljskog staranja bila je mamika, keka, tetka… Kada je izgubila sina koji je od rođenja bio u invalidskim kolicima, a dve kćerke otišle na studije, odlučila se za ovaj plemenit posao. Stoga svesrdno pruža podršku Katarini na njenom putu do uspeha:
„Ja bih bila stvarno preserećna da ona dođe sa fakultetskom diplomom, da proslavimo, i smatrala bih da sam makar jednim delom tom uspehu i ja doprinela, kaže Jasminka.


Svaka sudbina je za sebe. To su priče ponekad i za roman. Cilj Centra za porodični smeštaj i usvojenje je da svaka ima srećan kraj.
„Nama jeste cilj da ta deca postanu ljudi, da imaju svoju porodicu i da budu sposobni da izdržavaju svoju decu. Nije nam cilj da se njihova deca vraćaju u sistem socijalne zaštite, napominje Zorica Bogićević, savetnica za hraniteljstvo.
Na tom putu su junakinje naše priče – Katarina i Jasminka, čija je porodica nevelika, ali složna. I jedna i druga imaju isti san – da Katarinin novi početak bude lepši i srećniji.

M.Č.Gubelić
Foto: J.Gubelić

PodeliShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Komentari su zatvoreni.