SAOBRAĆAJ U ŠAPCU – UKLJUČI SVA ČETIRI MIGAVCA ZA NEVIDLJIVI MOD

Bahatost je odavno okupirala naciju pa tako istaknuti pojedinci sami određuju pravila i odstupanja od istih. Koliko često se srećete sa situacijom da je neki vozač uključio sva četiri migavca blokirajući saobraćaj u ulici bez imalo griže savesti?

ČETIRI MIGAVCA
Ulica: Vojvode Mišića

Zakon o saobraćaju govori da termini „zaustavljanje“ i „parkiranje“ se i te kako razlikuju pa tako zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do 3 minuta dok parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila u trajanju dužem od 3 minuta. Koliko traje minut kod Šapčana teško je reći ali svakako možemo reći da su pravila tu da se krše.

Urbanizacijom grada povećan je broj parking mesta na uštrb širine ulica i lakoće prolaska, te Masarikova i Karađorđeva postaju poprišta  ozbiljnih problema oko toga kako se uspešno parkirati, o zaustavljanju da i ne govorimo. Ali uvek se tu nađe neki kukolj koji će da nagazi na žito i obesmisli postulate postupanja u saobraćaju.

Samo tetki da odnesem lek…

ČETIRI MIGAVCA
Ulica: Masarikova (parkiranje na biciklističkoj stazi)

Neretko se „zaustave samo na tren“ i to na pešačkom prelazu ili biciklističkoj stazi gde je zakonom zabranjeno da se radnje zaustavljanja i parkiranja obavljaju. Tešnjar ulice, koje od milošte dobiše ime, nakon urbanizacije gradskog jezgra danas je gotovo nemoguće proći a da ne zatrubite ili opsujete. Obično pomenuti vozači upravljaju vozilima visoke klase što im po njihovom ličnom zakonu automatski daje moć da postanu nevidljivi na nekoliko desetina minuta.

Sve što smo uspeli saznati je da to da je Zakon o saobraćaju jedan od najjasnije definisanih zakona te da sa lakoćom mogu da ga čitaju ljudi svih dobi i obrazovanja što očito nije slučaj kod pojedinaca.

ČETIRI MIGAVCA
Uobičajeni prizor Masarikove ulice (parkiranje na biciklističkoj stazi)

Šapčani muku muče sa zonama za parkiranje a sada i sa Kasper (nevidljivim) vozačima koji ne mare. Organi reda su najčešće sprečeni da reaguju jer učesnici u saobraćaju gutaju knedle, kolutaju očima ili im želudac napravi salto i dok oni gutaju „nervni obrok“ nevidljivi s početka priče u ritmu migavaca prate muziku odvrnutu „do daske“.

Kolektivna svest o nevidljivosti bi trebalo da postane upravo to – nevidljiva jer ako nastavimo da bahato ograničavamo kretanje drugih zbog nas samih niko od nas neće daleko dogurati.

Koliki je vaš minut? Ili se krijete od odgovora pod plaštom nevidljivosti?

Autor: A.Vujević

 

2 Komentara

  1. Najmanji problem su ti nesavesni vozaci, a najveci problem je “gomnjiva motka”. jer je odavno pala u zaborav u srpskom narodu. Istom tom motkom bi trebalo tuci lopove koji vise od pola sabackih ulica pretvorise u crvene i plave zone te naplacuju harac od ovog blesavog naroda! E zato su se moji i vasi djedovi i pradjedovi borili bagro!

  2. Čovek je u pravu. Parking mesta po gradu su crtali nepismeni, na metar dva od pešačkog prelaza /Jankova škola/, ubogaljena Karadjordjeva i Masarikova, gde nema šanse da se bezbedno mimoilaze putnička vozila, a da ne pričamo o gradskim autobusima, kombi vozilima, užas. Parking mesta u krivini /Ždrakanova kafana/, a tek biciklističke staze po trotoarima, gde biciklisti voze ko sumanuti. Sve u svemu užas, a sve to zbog pljačke gradjana.