USEKOVANjE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELjA

Crkveni praznik koji je ujedno i jednodnevni post; praznik kada se Crkva seća velikog propovednika pokajanja i Carstva Božijeg – Sv. Jovana Kstitelja, i njegovog mučeničkog stradanja. Događaj koji je bio povod za uspostavljanje ovog praznika opisan je u (Mt 14, 1-13); Irod Antipa, sin Iroda Udumejca (37pne-4), oženio se (drugi brak) Irodijadom, ženom svoga brata Filipa. Zbog tog nemoralnog čina, Sv. Jovan ga je bez straha izobličavao pred svima. Na rođendan Iroda Antipe, Irodijadina kći, pošto je prethodno igrom ugodila Irodu, a po nagovoru njene zle majke, tražila je od Iroda, i dobila, glavu Sv. Jovana Krstitelja. Tako je stradao veliki prorok Sv. Jovan Krstitelj. Irodijada je zakopala glavu u svom dvorcu, a telo su učenici Jovanovi sahranili u Sevastiji – stara Samarija, u Palestini.

Sveti Jovan Krstitelj

Način proslavljanja

Ovaj praznik slavi se od davnina, a svedočanstva postoje od V veka, u besedama Petra Hrizologa (†458), prezvitera Hrisipa. Dan se provodi u strogom uzdržanju i postu. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer to podseća na prolivenu krv Jovanovu.

Crkvene pesme za ovaj praznik napisali su Andrija Kritski (II kanon), Sv. Jovan Damaskin (stihire na Gospodi vozvah, slava na litiji, I kanon) i carigradski Patrijarh German (stihire na litiji).

Narodni običaji

Hercegovci na ovaj dan poste, ne rade teže poslove i naročito vode računa da ne rade ništa oko semenja, čak paze na koji je dan palo usekovanje, pa ako je to ponedeljak, na primer, onda svakog ponedeljka u godini izbegavaju da se bave semenom. U nekim selima se dogovore da se oranje započne sutradan po Svetom Jovanu i odrede ko treba da prvi počne.

I u Šumadiji poste, ne rade teže poslove i misle da je ovo dobar dan da se beru lekovite trave. Na taj dan deci ne daju da jedu paradajz, breskve, jabuke i bilo šta drugo crvene boje. Samo žene rade oko semena, ostavljaju ga za sledeću godinu i spremaju zimnicu. Od trava se najviše beru: kantarion, metvice, konjski čibur, lincura i dr. Takovci su odlazili na livadu Srčanik kod sela Klatičeva. Kada je počeo da dolazi i svet iz udaljenijih mesta, ovde se razvio vašar. U početku narod se okupljao ispod “grmova”, odnosno velikih senovitih hrastova, a onda su došle kafedžije sa šatrama tako da je ovo postao pravi veliki i bučni vašar. Pravoslavni poste na ovaj dan, a dosta njih jednoniče – ne jedu ništa sve do mraka.
A. Perić

Komentari su zatvoreni.