Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista – Vaskrs

VASKRS – najveći hrišćanski praznik, dan koji Crkva slavi kao centralni događaj Hristove pobede nad smrću. Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista je temelj Hrišćanstva: “A ako Hristos nije ustao, onda je prazna propoved naša, prazna je i vera naša” (1 Kor 15,14), tj. sva vera i propoved Hristovih učenika, a kasnije i svakog Hrišćanina, niče iz tog najvažnijeg Hristovog dela. Na istini da je Hristos Vaskrsao zasniva se i nada Hrišćana u sopstveno vaskrsenje: “jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti” (1 Kor 15,22).

Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse!

Dakle, Vaskrs je vrhunac hrišćanske Crkvene godine, praznik nad praznicima, jer na taj veliki dan ispunilo se očekivanje i želja svih pravednika i proroka od Adama do Sv. Jovana Krstitelja. Vaskrs se zove i Pasha, po ugledu na starozavetni praznik koji su Jevreji svetkovali u proleće, u spomen čudesnog oslobođenja iz egipatskog ropstva. U tom smislu, Vaskrs je Hrišćanska Pasha koja označava prelazak sa Hristom iz smrti u život, sa zemlje u večni nebeski život. Pošto je Hristovo vaskrsenje bilo u nedelju, toga dana će se Hrišćani sećati i slaviti svoje oslobođenje od greha i smrti. Toga dana je novozavetni praznik Vaskrs, a na taj dan Crkva peva: “Ovo je dan koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u njemu.”

Vaskrs je pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, i može pasti u razmaku od 35 dana, od 22. marta do 25. aprila. Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a Crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se čak i u tužnim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje.

Nesuglasice oko datuma proslavljanja

Kako je u prva tri veka Hrišćanstva dolazilo do nesuglasica oko datuma slavljenja Vaskrsa (razlika između sinoptičara i jevanđeliste Jovana u pogledu datuma Hristove smrti), Crkva je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji (325), donela opštevažeću odluku ο datumu praznovanja Vaskrsa: Vaskrs se slavi u prvu nedelju posle prvog punog meseca koji dođe posle prolećne ravnodnevice, i posle jevrejske Pashe. Iako je odluka ο praznovanju Vaskrsa doneta 325. godine, tek je 526. godine uspostavljena ravnoteža između Istoka i Zapada u pogledu datuma praznovanja Vaskrsa.

Vaskršnja jaja

Kod Hrišćana je običaj da se za Vaskrs spremaju obojena i šarena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja, i ispisuje pozdrav: “Hristos vaskrse.” Po predanju, ovaj običaj potiče iz vremena Hristovog Vaskrsenja i Vaznesenja. Naime, sledbenica Isusa Hrista Mapija Magdalena došla je, posle Hristovog Vaznesenja, u Rim radi propovedanja Jevanđelja. I kada je izašla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima: “Hristos vaskrse” i pružila mu na dar ofarbano jaje, a po ugledu na nju, Hrišćani su produžili praksu bojenja i šaranja jaja.

Deca se najviše raduju

Vaskršnjim jajetom želi se predstaviti očiglednost Vaskrsenja i kako iz mrtvila postaje život. Jer, jaje je samo po sebi mrtva stvar, ali pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokoš, razvije se u njemu život i izleže se živo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob – ljusku, i izađe na svet – kao što je i Isus Hristos oživeo i iz groba ustao. Crvena boja je boja radosti, zbog tog radosnog događaja, i simvolizuje Božansku prirodu Hristovu; to je boja Božanske ljubavi. Običaj je da se vaskršnja jaja šaraju na Veliku subotu. Postoje brojni lokalni običaji vezani za ukrašavanje (šaranje) vaskršnjih jaja. U vodu u kojoj se kuvaju jaja stavlja se i osvećena vodica.

Narodni običaji o Vaskrsu

Domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom. Rano se odlazi u crkvu, na jutrenje i Vaskršnju Liturgiju, sa sobom nose jaja, jedan deo podeli po crkvi, a drugi posle bogosluženja komšijama, prijateljima, rođacima, pred crkvom. Gde nema crkve ljudi se u selima okupljaju oko “zapisa”. Tu je dolazio sveštenik, tu su se delila jaja, sekao kolač, prvi put mrsilo, a muškarci se dogovarali ο litiji koja se nosi sutradan oko sela. Uobičajen pozdrav je “Hristos voskrese – Vaistinu voskrese”, i on se upotrebljava u toku cele naredne sedmice. Kad se završi služba u crkvi, ljudi, žene, deca, svečano obučeni, zaseli bi oko nje ili na obižnjim livadama, ako je lepo vreme. Tu se pored jaja jelo sve od belog mrsa i pečenog mesa. Pila se rakija i vino, igralo, pevalo i veselilo.

U Gornjoj Pčinji, svako selo je priređivalo sabor, na kome se prvi put, posle višenedeljnog posta, igralo i pevalo. Ujutru, U selima južne Srbije, prvo se prima “komka” – pričešćuju se, i to pošto su svi ukućani svečano se obukli i “ponovili” za Uskrs nekim delom odeće ili celim odelom. Komka se kod kuće; prvo domaćica spremi rese od drena, koprive i zdravca i sve to potopi u vino zajedno sa komadićima vaskršnjeg kolača. Posle toga je porodični ručak, a zatim mlađarija ide na “vrtešku”, koja je čvrsto usađen stožer na koji se stavi dugačka greda. Na oba kraja grede udenuta su po dva vertikalna klina za koje se pridržavaju igrači, a trbuhom se oslanjaju ο samu gredu. Dva igrača trčeći vrte gredu ili jednostavno neko stane u sredinu i zavrti ih. Da bi se vrteška lakše okretala, vrh grede se namaže sokom stabljike mladog kukureka. Dok se jedni vrte, drugi igraju klisa ili piljke, igraju u kolu i pevaju razne prigodne pesme.

U Levču i Temniću se kaže: “Vaskrs je do podne crven, a od podne zelen” i “Do podne u jaja, a od podne u koprive”, jer Vaskrs je padao u dane kada su sela bila u najvećoj proletnjoj oskudici, nakon zime, a pre nego je nova letina stigla, te se nije imalo dovoljno hleba za ishranu.

Deca se izuzetno raduju Vaskrsu i crvenim jajima, kojima se tucaju. Čije se jaje razbije, taj gubi i predaje onome koji ima jače. Prvo ofarbano jaje čuva se u kući godinu dana i naziva “čuvarkuća”. Sremci mese poseban vaskršnji kolač, koji zovu “buzdovan”, a u Šumadiji se zove “vitica”. Viticu domaćin lomi uz ručak i deli svima govoreći: “Sve nam krslo i vaskrslo”.

Vaskrsni ponedeljak

SVETLI PONEDELjAK, VASKRSNI PONEDELjAK (grč: Δευτέρα Διακαινησίμου), prvi dan po Vaskrsu, u koji se pesme dana Hrišćanske Pashe poju sa istim intenzitetom i žarom, jer se cela Svetla sedmica smatra kao produžetak jednog dana – Vaskrsa. Zato je bogosluženje isto kao i za Vaskrs. Ono posle vozglasa sveštenika, počinje pesmom trikratnog “Hristos voskrese”. Na jutrenju pre šestopsalmija takođe se uvek peva “Hristos voskrese” tri puta, i tek potom se čita šestopsalmije.

U većini naših krajeva Vaskršnji praznici traju tri dana. Na Vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kome se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji. To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva. U mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar.

Tamo, rano izjutra, po završenoj službi u hramu, monasi izlaze iz manastirske porte, noseći Crkvene predmete, na čelu sa ikonom Bogorodice Trojeručice. Krećući se laganim hodom u povorci, poju svo vreme tropare Bogorodici i obilaze mesta: Krst cara Dušana, spomen mesto Bogorodici podignuto na mestu gde je uginula mazga koja je donela ikonu Bogorodice Trojeručice iz Jerusalima, kosturnicu gde se čuvaju kosti upokojenih monaha, a onda se vraćaju u manastir i ponovo ulaze u hram.

Vaskrsni utorak

SVETLI UTORAK, VASKRSNI UTORAK (grč: Τρίτη Διακαινησίμου), drugi dan po Vaskrsu, kada se nastavlja proslavljanje najvećeg hrišćanskog praznika – Vaskrsa, kako u Crkvenim bogosluženjima, tako i u domovima Pravoslavnih vernika. Službe su iste kao i prethodna dva dana.

U većini naših krajeva, Vaskršnji praznici traju tri dana. Na Vaskrsni utorak se nastavljaju gozbe i veselja, na kome se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji. To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva. U narodu se ovaj utorak smatra najboljim utorkom u celoj kalendarskoj godini. Ponegde se u selima, mada nije raširen običaj, održavaju svadbe, jer se vreme praznovanja Hrišćanske Pashe smatra posebnom blagodaću, pa se ta blagodat želi preneti i na nove supružnike i njihovu novoosnovanu porodicu.

Redakcija portala Zorainfo želi svima srecan Vaskrs tradicionalnim pozdravom ovoga dana- HRISTOS VOSKRESE!

A.Perić

Komentari su zatvoreni.