DANAS JE VELIKI PETAK

Veliki petak

(grč: Μεγάλη Παρασκευή), petak Strasne (Stradalne) sedmice, dan krsnog stradanja Gospodnjeg. Na taj dan, Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Raspeću; počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da Ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: “Raspni Ga!”; nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti; razapinjanja i praštanja dželatima rečima: “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade”; umiranja, skidanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja Tela platnom i polaganja u grob; postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade Telo Gospodnje.

Način proslavljanja

Tog dana Liturgija se ne služi, izuzev ako bi Blagovesti pale na taj dan, a ne služi se zato što se na Liturgiji prinosi Bogu beskrvna žrtva, a na taj dan je Isus Hristos prineo sam sebe na žrtvu.

U bogosluženjima Velikog petka spominje se hvatanje Gospoda Isusa Hrista, sud jevrejskih starešina i rimskog prokonzula Pontija Pilata nad Njim, krsna stradanja, smrt i skidanje sa krsta. Sama bogosluženja tog dana sastoje se iz: jutrenja – na kome se čita Dvanaest strasnih (stradalnih) Jevanđelja (ovo jutrenje se obično služi uveče na Veliki četvrtak), carskih časova i večernja, tj. opelo Hristovo, sa iznošenjem plaštanice. Posle večernje, poje se malo povečerje sa kanonom ο raspeću Gospodnjem, tzv. Plač Presvete Bogorodice, čiji je autor Simeon Logotet iz X veka. Ovoga dana predviđen je najstroži post.

Pravoslavni tog dana strogo poste, provodeći ga samo na suvom hlebu i vodi, a mnogi tog dana i jednoniče, tj. ceo dan ništa ne jedu ni piju, a tek uveče, kada izađu zvezde, uzmu malo hleba i vode. U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne smeju zvoniti crkvena zvona, počev od bdenija na Veliki četvrtak, već se vreme bogosluženja i oglasi mrtvaca obznanjuju klepetalima.

Narodni običaji

Svuda gde Srbi žive, narod od ranog jutra odlazi u crkvu na molitve, a uveče na službe na kojima se iznosi plaštanica i vrši opelo Isusu Hristu. Tada se narod poklanja Hristovom grobu i celiva plaštanicu. Vrše se i litije oko hrama. Strogi je post, a ono što je naročito zabranjeno je pijenje vina, jer ono predstavlja Krv Gospodnju. Žene kuvaju varice i mlade koprive. Varica se nosi čobanima, a koprivu jede i staro i mlado. Izbegava se bilo kakav drugi posao. U južnoj Srbiji decu ne puštaju napolje, van dvorišta. na taj dan domaćice farbaju jaja, a dečica im pomažu. Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice – vaskršnje ili bogojavljenske. Na jajetu se obično piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse).

To se radi u znak sećanja na Mariju Magdalenu, koja je po Hristovom raspeću uspela da dođe do rimskog cara Tiberija i optuži Pilata za strašni zločin nad Hristom. Pilat je potom smenjen i proteran, a ona je cara Tiberija pozdravila držeći u ruci crveno jaje i prvi put izgovorila najveći hrišćanski pozdrav: “Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!”. Crvena je boja je od tada simbol hirišćanstva, predstavlja nevino prlivenu Hristovu krv i pobedu života nad smrću

A.Perić

Komentari su zatvoreni.