Versko vaspitanje ruši građansko

 

Polemika da li je ministar Verbić prenaglio predlogom da obavezne izborne predmete – veronauku i građanskgradjanskoo vaspitanje treba potpuno izbaciti iz srednje škole, dok bi u osnovnoj trebalo da se izučavaju svega četiri, a ne osam godina, kao što je sada slučaj, otvorila je pitanje da li se ovi predmeti izučavaju podjednako i ko o tome donosi odluku. Primeri iz šabačkih škola pokazuju da je veronauka zastupljenija, a razlozi za to su brojni. Neravnoteža po pitanju izbora između ova dva predmeta naročito je izražena u prigradskim školama, gde više od 90 odsto učenika ide na časove verske nastave. Razlog je uglavnom to što se promociji veronauke posvećuje daleko veći značaj, dok za građansko vaspitanje ne postoji čak ni stručan kadar.

U Osnovnoj školi „Nikolaj Velimirovićˮ blizu 700 učenika pohađa časove verske nastave, dok polovina tog broja odlazi na časove građanskog vaspitanja. Za izborne predmete se opredeljuju roditelji, popunjavajući upitnike koje dobijaju od škole. Postavlja se pitanje na osnovu kojih kriterijuma se roditelji odlučuju za izbor predmeta i da li deca imaju ikakvu ulogu u tom izboru.

Na verskoj nastavi se uglavnom izučava pravoslavni katihizis, dok učenici drugih veroispovesti, ukoliko se ne odluče za građansko vaspitanje, mogu odlaziti vikendom u crkvu na versku nastavu.

Direktorka Vesna Živanović ističe da nema povećanja obima posla jer se u okviru odeljenja formiraju zasebne grupe prilagođene izbornim predmetima, a ponekad se i cela odeljenja opredeljuju za versku nastavu.

 

„Potrebno je imati ravnotežu. Zbog toga su važna oba predmeta. Oni jesu dodatno opterećenje učenicima što se tiče broja časova, ali verska nastava i građansko vaspitanje ne zahtevaju učenje kod kućeˮ, objašnjava Vesna Živanović.
U Osnovnoj školi „Majurˮ u Majuru 30 grupa pohađa versku nastavu, a ostale 4 grupe građansko vaspitanje. Učenici se uglavnom odlučuju za veronauku jer im tako preporučuju roditelji.

I. Šuvaković

Komentari su zatvoreni.