ŽIVOT BEZ OČEKIVANJA NIJE ŽIVOT – ŽIVOT SA VELIKIM OČEKIVANJIMA NIJE UVEK SREĆAN ŽIVOT!

Kako stojite sa očekivanjima?

Da li ste u minusu sa brojem puta kada su vas pozitivno iznenadili?
Postavljamo li sebi previsoke domete kada poklanjamo svoje poverenje ili je danas postalo teško razlučiti ko može da nam „parira“ delima?
Stalno se pitate da li ste poslednjim razočaranjem u nekog podigli spomenik dostojanstvu?
Niste u manjini!

Hiljadu zašto?

Velika očekivanja najčešće završe debaklom. Obično vas razočaraju, obično vam dokažu da nisu bili vredni životnog uloga. Sve je u trgovini, ali red je da ove godine vaš rod bude na ceni.
Nedefinisani odnosi(prijateljski, ljubavni, srodnički) znaju opteretiti ne samo sadašnji trenutak već dobrano utiču na razvoj naše svesti u svakom budućem odnosu, zato je bolje pre nego vaši koferi završe na peronu Velikih očekivanja da se obratite vašim „saputnicima“ i obavestite ih da su i vaša i nihova karta za voz baš u vašem džepu.

Prečesto vam se dešava da ste usamljeni u svojim stremljenjima i da je ovaj život onako „fuj“ i „bljak“ jer vas neumorno upućuje na osobe koje nisu u stanju ispratiti vaše potrebe za kvalitetnim odnosom? Onda je red da proverite fioke i otvorite ormane i izbacite sve stare stvari koje su vas tištale zbog drugih. Svaka, pa i najmanja nepravda zna da žacne poput škorpije ubrizgavajući otrov koji će se neurološki odraziti na pokrete vaših, još nerođenih osećanja.
Ljudi koji su amputirali očekivanja žive rasterećenije, umeju bolje podneti poraz i znaju iz šire vizure sagledati stvari. Oni imaju više vremena za detalje i upoznavanje drugih jer su lišeni velikih očekivanja. Ne znači nužno da oni koji očekuju previše završe kao gubitnici ali je svakako bolje iznenaditi se prijatno ukoliko se neki odnos realizuje na neočekivano pozitivan način.
Život bez očekivanja nije život, život sa velikim očekivanjima nije uvek srećan život.


Teško je istrenirati sebe i reći: „Od sada više ne očekujem!“ naročito za one kojima su ta očekivanja dugoročno ulivala nadu u srećan kraj. Iako nije bio srećan epilog ljudi su živeli u nadi o happy end-u.
Teško je i onim sanjarima koji lebde između realnog i REM faze sna, oni su nekako priklješteni vratima nejasnog i tek posle jačeg p(R)otresa ateriraju u realnost. Na kolena.
Ne očekujte već žudite! Onako, tiho i skoro podmuklo sebi želite dobru vezu, dobar posao ili srećan događaj. Žarko želite male promene pre nego imajte velika očekivanja.
Davanje je veliko. Za tim kockarskim stolom samo krupijei dobijaju. Onim odvažnim ili tvrdoglavim želim svu sreću ovog sveta.
Za one kojima je dosta stalnog preispitivanja gde su pogrešili, za one koje su se previše puta iznenađivali s mučnom grimasom, za one koji znaju koliko vrede i one koji ne znaju da itekako vrede – pst!


Imajte tiha htenja, ne očekujte previše od ljudi i kosmičke pravde, ne nadajte se da BAŠ SVAKO ima empatiju, ne mislite preterano o rezultatu koliko o taktici kako do njega doći.
Uživajte u tišini svojih stremljenja, lišeni bremena ONOGA ŠTO SE MORA DESITI. Žudite jer žudnja rađa pobednike. Stremite skromno jer ćete biti tačno na sredini između pozitivnog i negativnog pa vam neće teško pasti pad.
I samo – PST! Tiše od same tišine…

Autor: Aleksandar Vujević

Komentari su zatvoreni.