Život je borba

Kućicu u kojoj živi, Slobodanka je kupila od nadnice. Tada, kaže, to bila ruševina, pokrivena šarovinom. Deo po deo je obnavljala, da bi sada imala dva sobička, dovoljna za život. Prepuštena sama sebi, sa kćerkom, morala je da sačuva i sebe i nju.

„Muž me je ostavio kada je ćerka imala pet meseci. Bili smo u braku 14 meseci. On je otišao u Nemačku. Posle mene je imao dva braka. Ja sam sama gajila dete i školovala je. Sećam se da je bio osuđen da detetu da 50 maraka sa čim nisam mogla nijednu patiku da kupim“, priča Slobodanka.

Ceo život bila je podstanar. Radila je po kućama i u nadnici kako bi za ćerku obezbedila ono što joj je neophodno.

„Malo su mi pomagala moja braća. Kad sam se doselila, ovde nije bilo vode. Ja sam radila i tako uspela da uvedem vodu. Plaćala sam na rate i tako uspela da otplatim. Mnogo sam se mučila“, priča Slobodanka.

Ćerka je u međuvremenu ostala bez muža. Sada se brine za svojih dvoje dece. Čak im i Slobodanka pomaže.

„Kad me neko pozove, ja idem da radim. Moram. Sad sam kupila piliće da bih imala zimus nešto da jedem. Moram da radim. Dok sam bila mlađa, išla sam da kopam kukuruz i radim teške poslove. Radim i sad, ali ne mogu zbog godina tako veliki napor. Ipak, ja imam 68 godina“, priča.

Zbog brige je dobila sećer. Ali se bori. Tako je shvatila svoju sudbinu, jer samo ona sebi može da pomogne. Bar do sada je tako bilo.

M.Č.Gubelić
Foto.J.Gubelić

Komentari su zatvoreni.