ŽIVOT JE KRATAK ZA ODLUKE – IMAJTE NAMERU!

Zamislite novi početak svež i čist, lagan. Ispred  vas beli papir, čeka da ga ispišete svojom rukom, da na njega utisnete ličnu viziju života i sve se odjednom čini moguće. Zamislite sada kako se tu u međuprostoru, u procepu između „bilo nekada“ i „biće“, udobno ušuškani u „sada“, sedite i pišete. Iz vašeg se pera rađaju rezolucije, neke lako, a nad drugima se zamislite. Na kraju se sve nekako složi i vi zadovoljno presavijete papir i smestite ga neko posebno mesto da vam bude pri ruci. Korisno je ako zalutate. Sada je lako.

Kutija snova

Papir sve podnosi, ali da li je dovoljno? Hoće li se naše želje, potrebe, htenja ostvariti ako ih na kraju jedne godine ili na početku one sledeće ispišemo? Da li su nam rezolucije  uopšte neophodne?

Ako ste ikada seli da ispišete novogodišnje rezolucije, onda znate koliku moć sam proces nosi. Ništa nam neće podariti više nade od novog početka, ali da bi se on realizovao potrebno je osloboditi se. Da bismo mogli da primimo nešto novo, najpre moramo da otpustimo ono staro. Pogledajte  vaše ormane. Ako ste poput mene, velika verovatnoća je da se novi komad odeće koji kupite na novogodišnjim rasprodajama doslovno bori za mesto sa nekom starom košuljom, koju niste nosili već tri godine, ali nikada se ne zna, korisno je imati je. Međutim fizika je fizika, uvek pobeđuje, ako želimo  više prostora i to ne samo u ormanima, već i u mislima i srcima, nečega se moramo odreći. Vreme je da zaboravimo kakva je bila prethodna godina, da bismo lakši ušli u novu etapu života. Dakle prva stavka je da raskrstimo sa prošlošću. Saberimo sve ono što nije pošlo kako smo želeli, onaj pravedni bes kada smo bili oštećeni, neka očekivanja koja se nisu ostvarila i otarasimo ih se. Ne može se s težinom brzo  putovati.

Kada prošlost otpustimo vreme je za nešto novo. Većina ljudi tada piše ciljeve za naredni period ili takozvane rezolucije. One sa sobom donose nadu, ali i pritisak, jer kada se koju nedelju kasnije osvrnemo na njih velika je verovatnoća ne samo da ih nismo ostvarili već da nismo ni počeli. Zato većina brzo i lako odustane, a i zašto da se pridržavamo nečega što ne funkcioniše?

Inspiracija

Zapitajmo se da li zaista želimo ono što želimo…

Same po sebi rezolucije su rođene iz nekog nedostatka. Obično nam nešto u životima fali pa bismo to da promenimo, bilo da je to partner, novac, željeni posao ili automobil. Ono što iz nedostatka nastane obično vodi do još većeg nedostatka, zakon privlačenja je po tom pitanju neumoljiv. Drugo, rezolucije najčešće potiču izvan nas te stoga zadovoljavaju nečije tuđe želje, a ne naše. Korisno je postaviti pitanje zašto želim ono što želim?  Odgovor nas može iznenaditi. Dokle god zadovoljavamo sebe, rezolucija je korisna. Kako ćemo znati da li je nešto želja našeg srca, organska, iskrena ili nam je nametnuto? Jednostavno, posmatrajmo emocije. Ako svaki delić nas zatreperi, ako nam osmeh obasja lice pri samoj pomisli da bi to nešto moglo da se realizuje odgovor je jasan. Nasuprot tome ako smatramo da nećemo uspeti, da ako cilj ne ostvarimo možemo nekoga razočarati ili razljutiti, ako  nas cilj vodi u beskonačni ciklus krivice i neuspeha, onda on nikada i nije bio naš. Zapitajmo se da li zaista želimo ono što želimo? Uvek sebi postavljamo pitanja, jedino tako možemo doći do odgovora.

Pobeda

Iz mog iskustva u radu sa ljudima kao trener za lični rast i razvoj  ako želimo nov početak korisnije je da postavimo nameru, nego da ispisujemo stranice i stranice rezolucija. Namera je pravac u kom želimo da idemo, mesto gde želimo da se nađemo sledeće godine u ovo vreme, naš kompas. Namera je vizija našeg života u potpunosti usklađena sa esencijom onoga što jesmo i nosi mnogo više motivacije nego ciljevi. Sa ciljevima lako možemo upasti u zamku da su nemogući ili da ih ne zaslužujemo, a pri tim ne postoji ništa što nam više oduzima energiju od želje i sumnje u njenu realizaciju. Namera nam daje  veru da je moguće, jer nas navodi da se fokusiramo na svaki trenutak i svaki korak. Namera nas uči da slavimo svoje uspehe, ma koliki mali bili  i da slavimo sebe u tom procesu. Razlika između namere i rezolucije je to što nas rezolucija najčešće nečega lišava, dok namera nešto dodaje.

Prepusti se

Uzmimo primera radi jedan od najčešćih ciljeva, da izgubimo nagomilane kilograme. Rezolucija nas navodi da budemo što konkretniji i da uz cilj vežemo i brojke. Na primer  izgubiću deset kilograma do proleća, a kada dođe mart shvatim da sam daleko od onoga o čemu sam maštala. Namera nas pita zašto to želimo? Pa možemo da pomislimo na to da želimo da budemo zdravi, da se više krećemo imamo više energije i jednostavno se bolje osećamo. A onda nas pita kako to da postignemo? Umesto da se obavežemo da ćemo krenuti na trčanje, koje ne volimo, namera nam daje prostor da budemo nežni prema sebi i da umesto da nešto oduzmemo, pre dodamo po koju stavku našoj svakodnevici. Ako trčanje nije za vas, zašto ne biste otišli u desetominutnu šetnju nakon večere?

Put do uspeha

Namere su duboko motivišuće i pune nade, zato  traju, čak i onda kada rezolucije posustanu. Gledajte na nameru kao na širu sliku. I krenite u akciju. Odredite konkretne korake koje već danas možete da realizujete i ne čekajte. U ovom našem trodimenzionalnom svetu nije dovoljno samo misliti, potrebna je i akcija, korak po korak. Možete pozvati prijateljicu da kolače i kafu tog popodneva zamenite za šetnju pored reke, a možete i istražiti internet.

Za šta god da se odlučite počnite odmah, jer život ne čeka, život je pokret. Tamo gde nema pokreta nema ni života!

Autor: Sanja Todorović Gajić, trener za lični rast i razvoj, joga instruktor i pisac

Komentari su zatvoreni.