Prazni zidovi ne čine život

U kuću na sprat koju je gradila sa mužem, Nada Stanisavljević iz Lipolista danas i ne ulazi. Njen život sveo se na pomoćnu kućicu i jednu prostoriju.

„Meni je ovo dovoljno. Jedini je problem što su dole pločice, pa je zimi hladno. U veliku kuću ne ulazim. Šta će mi. To ne mogu ni da zagrejem. Jedino kada deca dođu, a meni je ovo dovoljno“, priča Nada.

Nada se izdržava od socijalnih davanja, a do pre dve decenije živela je u izobilju. Odjednom, sve se promenilo.

„Živela sam sa mužem i decom. Lepo smo se slagali. Međutim, ja sam se razbolela. Posle operacije, jednostavno, kao da se neki đavo isprečio među nama. Moj muž krenuo je svojim putem i nije se mogao zaustaviti“, priča Nada.

Ona se povukla u sebe i nastavila da se bori za svoju porodicu. Međutim, 2009. godine muž je umro od infarkta.

„Deca su otišla svojim putem, a ja sam ostala ovde. Nisam imala zemlje da obrađujem, niti od čega da se izdržavam. Od države sam dobila socijalnu pomoć. Nekada smo imali 5,5 hektara zemlje. Bili smo bogata kuća. Međutim, sve se to rasprodalo. Ostala je samo kuća i zidine u koje niko ne ulazi“, priča.

U dvorištu je posejala povrće, jer zemlje čak ni za baštu nema.

„Meni ove zgrade niša ne znače, kad ja ne mogu ni da ih održavam ni da se brinem o tome. Prošle godine udario je grom, a ja mislim samo šta me je snašlo. Juče sam išla lekaru u Šabac, ali ne mogu ni da hodam, posrćem. Tri dana razgrađam hleb, ali nikome ništa ne pričam. Od onolikog bogatstva, vidite na šta sam spala“, priča Nada.

Pet metara drva je kupila, ali nedostaje još. Zima je duga i neizvesna, naročito za one koji su sami. Ako nestane, nema ko da pomogne. Baš tako je i u njenom životu. Sve je nestajalo i rušilo se, a da nije mogla da zaustavi.

M.Č.Gubelić
Foto:J.Gubelić

Komentari su zatvoreni.